latinica  ћирилица
22/09/2014 |  16:26 | Аутор: Index.hr

Хрватска: Новац Цркве не оставља траг

Цркви у Хрватској одлазе милијарде куна државног новца, а гдје он тачно завршава немогуће је открити. Црква правда само дио тог новца, око 250 милиона куна годишње, и то у форми штурих "извјештаја".

Од 1996. године до данас Црква је у Хрватској из буџета добила  најмање 8,6 милијарди куна, а у извјештајима на четири странице , којим правда око 250 милиона куна годишње, редом се наводе "широке" ставке, без прецизирања расподјеле трошкова - издржавање клера, изградња и одржавање пасторалних центара, каритативне дјелатности...

Према извјештајима, просјечно 52 посто тог новца годишње одлази на градњу и одржавање некретнина, на издржавање клера одлази око 35 посто, док само око 11 посто тих средстава сваке године одлази на каритативне дјелатности.

Рачан им "заврнуо славину" па сад наплаћују "дуг"

У овој години Цркви се враћа и "дуг" из времена владе Ивице Рачана, кад су смањена давања из буџета. Новац који им је тад ускраћен нису успјели добити ни у вријеме владавине Иве Санадера, али је зато Зоран Милановић празну државну благајну одлучио додатно испразнити дајући цркви поврат дијела "дуга" у износу од 40 милиона куна.

Грађани грцају у дуговима, у Цркви влада благостање

Црква већ годинама успијева одржати суфицит у милионима куна у плусу које не успијева да потроши. Правдају то чињеницом да новац добијају тек крајем године. Занимљиво, новац пренесен у сљедећу годину "мистериозно" се изгуби у извјештајима па нико не зна гдје он завршава, а редом је ријеч о немалим износима - од неколико десетина милиона куна.

А да извјештаји и нису најтачнији показује чињеница да се извјештаји не поклапају, као и да се косе с изјавама црквених челника. Једна од таквих опречних изјава је тврдња кардинала Јосипа Бозанића да се  здање у којем је сједиште ХБК градило само донацијама из Хрватске и иностранства, док је из извјештаја видљиво да је из буџета за ХБК отишло 6,1 милијуна куна.

Црква изнимка

И док за све непрофитне организације редом важе строга правила, Црква је изнимка: "Цркве неће морати водити двојно рачуноводство ни ако буду `вриједиле` више од 230 хиљада куна у предметној години. Неће морати имати књигу благајне, ни књигу прихода и расхода, књигу улазних рачуна, књигу излазних рачуна, књигу дуготрајне нефинансијске имовине (по врсти, количини и вриједности, укључујући набавну и отписану вриједност), затим књигу краткотрајне нефинансијске имовине (залиха материјала, производа и робе - по врсти, количини и вриједности!), евиденцију путних налога и коришћења службених возила... Бискупије, на примјер, насупрот непрофитним организацијама с годишњим приливом већим од 3 милиона куна, неће морати пролазити ни стрес финансијске ревизије, нити ће објављивати налазе ревизије на својим страницама", пише Лупига.