Медицинска открића која би могла да добију Нобела
Уклањање врелине из бола
Уколико загризете чили папричицу, уста ће вам обузети болна љутина и врелина. Разлог зашто уједно осјећамо бол и врелину када једемо пикантну храну је крајње прост: ћелије које реагују на активна једињења папричице њену болну пикатност понекада региструју на исти начин на који региструју врелину.
Физиолог Дејдив Џулијус, који је открио овај феномен у својој лабораторији на Универзитету у Калифорнији, користи своје откриће како би открио нове начине за третирање бола. Он је идентификовао специфичну фамилију гена коју активирају једињења папричице и високе температуре. Нови лијекови, указује његово истраживање, могли би да блокирају ген и ублаже осјећај бола.
Одмотавање ДНК
Све наше ћелије садрже специфичне инструкције које одређују оно шта ће радити у тијелу, међутим, када и како се те инструкције читају – и када дјелови наше ДНК постају активнији – и даље је мистерија.
Биохемичар са Рокфелер универзитета Роберт Г. Редер и биолог Роберт Тиђан са Универзитета у Калифорнији, открили су нову класу специјалних протеина који помажу контролисању тога када и како ће гени бити укључени. Ови протеини функционишу тако што помажу отварању намотаја ДНК унутар наших ћелија, чинећи ове инструкције доступнијим.
Биолог са Рокфелер универзитета Џејмс Е. Дарнел идентификовао је још једну класу молекула који се везују за ДНК и говоре ћелијама када да почну да копирају инструкције које ће им дозволити да функционишу. Заједно, ова открића помоћи ће докторима да разумију како можемо да контролишемо генетски ризик од великог броја болести.
Зашто се наша тијела окрећу против нас
Научници су мислили да су успјели да покажу да су сви људи 99 одсто слични (генетски гледано), међутим, ова три научника су оповргла ту теорију.
Мајкл Х. Виглер, Чарлс Ли и Стивен В. Шерер откривају како разлике у нашим генима могу да нас изложе, или заштите, од болести. Њихово откриће ће највјероватније промјенити начин на који идентификујемо и лијечимо дијабетес и друге штетне болести.