Сарајево: У старој цркви прослављена Света Текла
Епископу Григорију, замјенику митрополита дабробосанског Николаја, саслуживало је више свештеника и ђакона Митрополије дабробосанске и Епархије захумско-херцеговачке. Бесједећи о светитељки, владика је рекао да се Света Текла прославља зато што је своје тијело и душу претворила у кандило вјере, које и данас сија.
Током литургије владика Григорије одликовао је чином протојереја-ставрофора свештенике Вању Јовановића, Владимира Ступара, Чедомира Ђелма и Дарка Ђогу. У чин свештеника рукоположио је Његослава Јелисића са Сокоца, а у чин ђакона Дарка Кујунџића из Фоче.
У литији око храма, након свете литургије, ношене су мошти Свете Текле, а затим је преломљен славски колач и освештано славско жито. Благосиљањем руком светитељке традиционално је освештана вода, која је подијељена вјерницима.
Света Текла је, од када се њене мошти чувају у Старој цркви, добила заслужени култ поштовања и слављења, посебно међу женама у овом граду и његовој околини. Рука Свете Текле донесена је у Србију из Антиохије у вријеме првог српског архиепископа Светог Саве 1233. године, а 1730. године тадашњи патријарх српски Арсеније Четврти Јовановић поклонио је Старој цркви у Сарајеву. Њену свету десницу митрополит сарајевски Сава Косановић однио је 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом.
Међу православним свијетом у Сарајеву и околини и данас се препричава догађај из Другог свјетског рата када су усташе покушале да однесу свету и часну десницу светитељке. Када је група усташа упала у храм и са светим моштима пошла да изађе из цркве, онај који је носио свету десницу пао је на излазним вратима и на мјесту остао мртав. Видјевши шта се десило, усташе су брже-боље светињу вратиле у храм.
Мошти ове светитељке данас се чувају у дрвеном изрезбареном кивоту, који има облик цркве са урезаним иконама са стране које показују чуда свете Текле. Кивот је рад Бранка Шотре из 1939. године. Дио моштију Свете Текле чува се и у манастиру Свете Тројице код Пљеваља.