Шта је све на албанској застави са дрона?
Поред мапе на застави су били ликови политичар Исмаила Ђемалија и ратног вође Исе Бољетинија. Велика Албанија је тежња која се јавља на политичкој сцени те земље још од краја XIX века и Призренске лиге. Током Другог свјетског рата италијанске окупационе власти укључиле су у састав Албаније многе од територија с мапе.
Осим комплетне Републике Албаније и Косова, у састав Велике Албаније с мапе улази готово половина Црне Горе, укључујући Подгорицу, готово половина Македоније, укључујући Скопље, готово комплетна сјеверозападна Грчка, од превлаке на Превези, укључујући Крф и Јањину, као и дијелове унутрашњости Србије - Прешево, Бујановац, Медвеђу, Санџак и Топлицу. Прије двије године, током прославе вијека независности Албаније, тадашњи премијер Саљи Бериша рекао је да се албанске земље простиру од Превезе до Прешева и од Скопља до Подгорице, што је изазвало приличан дипломатски инцидент. Бериша је послије прекида утакмице синоћ назвао Србе варварима на свом фејсбук профилу.
Ко су ликови на застави
Два човjека чији су ликови били на застави која је испровоцирала нереде на стадиону Партизана су политичар Исмаил Ђемали и ратни вођа Иса Бољетини. Бољетини је рођен у Бољетину код Косовске Митровице 1864. године и био је један од пионира борбе за албанску независност, а у Балканским ратовима борио се против Србије. Исмаил Ђемали је албански државник који је учествовао у писању албанске декларације независности. Био је први премијер и министар спољних послова независне Албаније од 1912. до 1914. године.
Иса Бољетини је рођен као Иса Пеци, али је променио презиме по мјесту свог рођења. Крајем XIX вијека био је један од бораца за албанску независност, а 1881. године је учестовавао у битци албанских снага са Отоманском војском код Сливове.
1902. године је успостављен руски конзулат у Косовској Митровици, а Бољетини је том приликом пријетио да ће свим Србима који буду радили у конзулату запалити куће.
Послије Младотурске револуције 1909. године сукобио се са својим трупама турској армији која је бројала 7,000 људи. Био је министар војске у привременој Влади Албаније која је функционисала 1913. године, а у том периоду је напао два српска гарнизона код Дебра. У Првом свјетском рату такође се борио против српских трупа.
Исмаил Ђемали рођен је 1844. године у Флори, а умро је 75 година касније у Перуђи. Био је лидер Албанског националног покрета. Радио је у служби Отоманске империје, био је управитељ више градова на Балкану. Послије промјена у Отоманској империји био је у немилости власти, протјеран је у Анадолију и затражио је британски азил.
Послије Младотурске револуције постао је посланик у парламенту Турске. Током устанка у Албанији 1911. године, који је подржао црногорски краљ Никола I, придружио се вођама устанка.
Албанија је 28. новембра 1912. године постала независна држава, а он је учествовао у писању албанске декларације о независности.