DW: Да ли је пад цијена нафте договорен не би ли Русија банкротирала?
Цијене нафте су протеклих мјесеци пале за више од 20 посто - упркос тешким кризама у некима од важних земаља у којима се црпи нафта: Русија је уплетена у украјински конфликт, у Ираку бјесне борбе с радикалним милитантима "Исламске државе", Нигерија је била погођена епидемијом еболе.
Средином октобра Дојче Банк је објавила једну студију у којој је истражено које посљедице ниска цијена нафте има за најважније земље у којима се та сировина црпи. У ту сврху су економисти истражили којој од тих земаља је потребна која цијена како би се могао финансирати буџет.
Русија, на примјер, свој државни буџет финансира с најмање 45 посто од прихода из енергетског извоза. Притом су цијене нафте повезане с цијенама за плин. Према бројкама Деуче Банка, Русији је потребна цијена нафте од око 100 долара по барелу како би имала избалансиран буџет. Тренутно је цијена нафте знатно испод тога и креће се око 85 долара по барелу. А то има тешке посљедице, каже аналитичар Стефан Мајстер из Њемачког друштва за спољну политику.
Руски буџет није у довољној мјери финансиран. А то је посебно оптерећујуће с обзиром на санкције Запада и на нулти раст економије у Русији. Тај берлински стручњак за Русију у разговору за DW наводи да су ниске цијене нафте за Русију знатно болније него санкције Запада.
С тим развојем на нафтном тржишту су се тако појавиле и теорије завјере. У Русији тренутно стање подсјећа на осамдесете године. И тада је цијена нафте знатно пала - један од разлога за распад Совјетског Савеза. На то је недавно подсјетио Николај Патрушев у једном интервјуу за владине новине "Росијска Газета". Патрушев, који ради као секретар руског Националног савјета безбједности, је за споменуте новине изјавио да су Сједињене Америчке Државе прије три деценије изазвале пад цијене нафте како би Совјетски Савез довеле до банкрота.
Такођер у извјештају Руског института за стратешке студије , објављеном средином октобра, стоји да садашњи пад цијене нафте има везе с једним договором између САД-а и Саудијске Арабије. Саудијска Арабија досад није показала никакве назнаке да би смањивањем експлоатације нафте хтјела да стабилизује цијену нафте. Напротив: та земља је експлоатацију у септембру још и повећала. Истовремено се Саудијска Арабија успротивила захтјеву Венецуеле да се одржи посебан састанак Организације земаља извозница нафте, тако да ће се о томе моћи расправљати тек на регуларном састанку ОПЕК-а крајем новембра.
Додуше, и Саудијска Арабија пати због ниске цијене нафте, јер је и њој за избалансирани буџет потребна цијена од око 99 долара по барелу. Али Саудијска Арабија је у годинама у којима је цијена нафте била висока створила залихе од око 450 милијарди америчких долара које тој земљи сада могу помоћи да у миру размишља и дјелује.
Висока цијена нафте ограничава ирански маневарски простор на преговорима око његовог нуклеарног програма. Што мање прихода Техеран има од пословања с нафтом, утолико важније је за ту земљу ублажавање санкција. У Вашингтону истовремено са задовољством гледају на чињеницу да је од свега тога повећан притисак и на Венецуелу. Тој земљи је за избалансиран буџет чак потребна цијена нафте на тржишту од 162 долара по барелу. Само, чак и америчким нафтним произвођачима је потребна висока цијена нафте. Јер се експлоатација фосилних горива из уљних шкриљаца или уљног пијеска исплати само код високих цијена.