Први пут отворена "баријера" мозга како би се лијечио рак
Овај продор доктора би евентуално могао да олакша лијечење стања као што су Алцхајмерова болест и рак мозга.
Крвно-мождана баријера је лист ћелија које обавијају крвне судове широм мозга. Она штити драгоцјено мождано ткиво од токсина у крвотоку, али је уједно и велика препрека када је лијечење поремећаја мозга у питању јер такође блокира и пролазак лијекова.
Неколико тимова успјело је да отвори ову баријеру код животиња како би “прошверцовали“ лијекове, а сада су Мајкл Кени из медицинског стартапа „CarThera“ и његове колеге успјели то исто код људи уз помоћ ултразвучног имплантата у мозгу и инјекције микромјехурића.
Када се ултразвучни таласи сусретну с мјехурићима у крви, они доводе до вибрације мјехурића – што потом раздваја ћелије крвно-мождане баријере.
Кени је заједно с хирургом Александреом Карпентијеом из болнице “Pitie-Salpetriere“ у Паризу тестирао овај приступ на пацијентима код којих се појављује глиобластома, најагресивнији тип можданог тумора.
Особе с овим обликом рака подвргавају се хируршким захватима како би се уклонили тумори, након чега слиједи хемотерапија праћена лијековима како би се убиле преостале ћелије.
Тумори чине да крвно-мождана баријера постане пропустљива, дозвољавајући малој количини лијекова да продре до мозга. Уколико би више лијекова могло да дође до своје дестинације, њихов ефекат би био већи, тврди Кени.
Тим је тестирао идеју на четири пацијента имплантирајући им ултразвучни трансдуктор кроз рупу на глави која је направљена током операције уклањања тумора.
Кени вјерује да ова процедура отвара крвно-мождану баријеру на 6 сати, а пацијенти су у том року примали нормалну хемотерапију.
Тим је од јула понављао ову технику једном мјесечно на сваком од четири пацијента, а биће потребно неколико мјесеци прије него што ефекти процедуре на тумору буду познати.
При том, чини се као да постоје и додатне предности ове процедуре. Модели на животињама наговјештавају да просто отварање баријере, без додатних лијекова, може довести до смањења плака код протеина, а научници сматрају да можда сам чин отварања баријере отвара простор имуним ћелијама да нападну болест.