Историја у служби истине!

Музеј и Архив Републике Српске више нису једине адресе на које се на праксу упућују студенти историје из Бањалуке. Сада имају и трећу адресу- Центар за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих Републике Српске.

Архивирање и прегледање материјала - свједочења, правних пресуда и извјештаја, основни је начин за стицање практичног знања. Методологија рада за сортирање извјештаја изузетно је битна за професију историчара. Оно што је још битније за ове студенте је истраживање података о Одбрамбено-отаџбинском рату, тачније, знање које на факултету не могу стећи.

"Ми немамо тренутно предмет Историја Републике Српске, иако ћемо га увести. Студенти основна знања о историји западне Српске Републике стичу у оквиру предмета Историја Југославије.", појашњава ситуацију Горан Латиновић, професор на Одсјеку за историју на Филозофском факултету у Бањалуци.

Апсолвент историје Неђо Малешевић каже да се сво штиво о Одбрамбено-отаџбинском рату сведе на неколико часова.
"С обриром да је у склопу предмета који је до 1991. године, то је добра воља професора да нам предаје дио о посљедњем рату. И ми смо покренули ову иницијативу да студенте афирмишемо ка изучавању Одбрамбено-отаџбинског рата", каже Малешевић.

Пракса је на иницијативу Центра и Удружења студената историје "Др Милан Васић" почела ове школске године. Мање групе студената, одлазиће на праксу у Центар, на 4 до 5 седмица.

Предраг Лозо, такође апсолвент историје, сматра да је методологија рада јако битна. "Читава суштина методологије је правилан рад са историјским изворима, критичко посматрање извора, стављање тих извора у одређени историјски контекст и њихово објективно сагледавање", каже Лозо.

Док сусједне државе студенте подстичу на истраживање тема о посљедњем рату, наши су одлучили да самостално ухвате корак.
"Хрватски студенти историје у Загребу, Сплиту, Осијеку већ масовно пишу дипломске радове, мастер радове, чак и докторске радове на тему посљедњег рата и наша је иницијатива да се и наши студенти што више укључе у изучавање.", упозорава на тренутно стање, будући историчар Неђо Малешевић.

Науком против науке, кажу, једини је начин да истина о посљедњем рату и злочинима почињенима над Србима изађе на видјело. Са катастрофалном ратном пропагандом која потенцира причу о Србима као "лошим момцима", одлучили су да се боре писањем научних радова, али за разлику од поменуте пропаганде, на основу историјских извора и чињеница.

"Ратни злочини над Србима су посебна тема поготово због масовне медијске сатанизације Срба, проглашавања народа злочинцем и тако даље, гдје ми морамо на основу фактографије која је непобитна указати да то није било тако и да нешто што се назива медијска пропаганда не може да истрпи било какву критику, која се назива организован системски научни рад", каже Предраг Лозо.

Руководство Центра спознало је значај рада са студентима, па су код њих на пракси и будући правници и студенти Факултета политичких наука у Бањалуци. Као што се то у историји често дешавало, студентска популација може направити промјене, каже Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих Републике Српске.

"Видјели сте да се ради ревизија убиства Франца Фердинанда, разматра питање Гаврила Принципа, након сто година. А то се мора радити на основу неког трага, тако ће постојати и траг шта се дешавало у протеклом рату, како са историјске, тако и са правне стране", истиче Којић.

Да ли ће се истина о страдању српског народа у Одбрамбено-отаџбинском рату сагледавана на основу историјских чињеница и важних историјских извора, додатно утемељити у интересовању академске заједнице? Да ли одлазак студената историје на праксу у Центар за истаживање ратних злочина Републике Српске потврђује да ће ратни злочини почињени над Србима бити теме све више научних радова?

Одговоре на ова питања, може дати само вријеме и историја коју ће изучавати нове генерације! А у њеном стварању можда ће учествовати управо актери наше данашње приче! Посао који је "отворило" неколико апсолвената историје, можда додатно "тргне" научне кругове Републике Српске, како би Одбрамбено-отаџбински рат био посматран и кроз призму науке и тако научно утемељена историјска фактографија остављена будућим генерацијама.