latinica  ћирилица
24/11/2014 |  12:03 | Аутор: РТРС

Држављани Србије би масовно у Њемачку

Број држављана Србије који траже азил у Њемачкој драматично је порастао и од почетка ове године до октобра достигао скоро 14.000, пишу Новости.

Ситуацију би требало да промијене најновије мјере њемачке владе. Од 6. новембра Њемачка је и званично класификовала Србију као сигурну земљу поријекла, што значи да ће српски држављани који траже азил углавном бити одбијани, и то по убрзаном поступку.

Како објашњава Хајнц Вилхелм, њемачки амбасадор у Београду, Србија је, заједно са БиХ и Македонијом, стављена на листу земаља за коју постоји претпоставка да не спроводи политички прогон.

"Усвојен је акт који се односи на питање азила и готово потпуно онемогућује да српски држављани који траже уточиште у Њемачкој због лоше економске ситуације и долазе у потрази за послом, легализују свој боравак као политички азиланти. Било који српски држављанин који аплицира за политички азил у Њемачкој мораће да докаже да је у његовом конкретном случају било прогона".

Амбасадор Вилхелм наглашава и да је процедура одлучивања о захтјеву за азил убрзана и да подносилац захтјева, у случају негативне одлуке њемачких власти, мора да напусти ту земљу у року од седам дана.

Њемачки дипломата каже да је и Србија са своје стране предузела низ мјера како би се смањио број азиланата који долазе из наше земље у Њемачку. Између осталог, уведено је ново кривично дјело, које се односи на недозвољен транспорт и помагање мигрантима.

"Визе за земље ЕУ за грађане Србије укинуте су 2009. и био би велики корак уназад да се укине визна либерализација, поготово што је Србија започела преговоре о чланству. Али, с обзиром да се број азиланата из Србије повећава прошле и ове године, не може се искључити да неко затражи да се лимитира број људи који долазе у Њемачку тако што би се опет увеле визе. Надамо се да ће се број азиланата смањити и да визна либерализација неће бити доведена у питање", поручује амбасадор Вилхелм.

Њемачкој непоходни стручњаци разних професија

С друге стране Влада у Берлину, која је често упозоравала на недостатак стручне снаге у земљи, прошле године је измијенила законске регулативе које се односе на запошљавање радника из земаља које нису чланице ЕУ. Нова правила на снагу су ступила 1. јула 2013. Тиме су за стручњаке из ових земаља отклоњене многе препреке. Њемачка поред академски образованих лица и његоватеља за којима влада велика потреба, тражи и квалификоване машиновође, мехатроничаре, електричаре, водоинсталетере итд.

Поред тога, академци који не долазе из земаља Европске уније још од аугуста 2012. могу поднијети захтјев за добијање тзв. "Плаве карте". За све остале, дакле оне који немају академско звање, запошљавање ће и даље бити могуће само ако Савезна агенција за рад потпише одговарајући уговор са агенцијом за рад у земљи поријекла усељеника.

"За све који планирају доћи у Њемачку важно је да се већ унапријед информишу. Они би требало да провјере да ли су њихове квалификације на истом нивоу као њемачке. Многе информације могу добити на интернету", објаснила је за DW Беате Рабе, портпарол Централне канцеларије за посредовање стручне радне снаге  Савезне агенције за запошљавање СР Њемачке.