Представе за дјецу - витамини за дјечију душу
Од првог разреда основне школе кроз Наставни план и програм ученици се упознају са позориштем, а од трећег разреда и са филмом, гдје посјете позоришту и биоскопу имају, осим образовне, и васпитну вриједност, речено је Срни у Министарству просвјете и културе Републике Српске.
"Ученици кроз наставне теме позориште односно филм стичу основне појмове о позоришној представи и филму, навикавају се на колективно гледање представа и филмова, те уче културном понашању у позоришту/биоскопу", поручују из Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Позориште Приједор нема дјечију сцену, али већ три године интензивно сарађује са Дјечијим позориштем Републике Српске које сваког мјесеца гостује у граду на Сани играјући своје представе за најмлађу публику, као и за организоване школске посјете театру.
"Постоје контрадикторности кад је у питању понуда и потражња. Када нисмо имали представе за дјецу, многи су питали зашто их нема. Сада кад их имамо редовно, врхунски наслови играју се пред полупразном салом и ја немам одговор на питање зашто је то тако", рекао је Срни директор Позоришта Приједор Зоран Барош.
Он је навео да је истовремено позоришна сала препуна увијек када се играју представе за организоване школске посјете које родитељи такође плаћају, те да не вјерује да цијена улазница може бити разлог слабој посјећености, будући да се ради о пет КМ једном мјесечно, што је чак и јефтиније за једну марку него што су коштају карте за редован репертоар ове куће у Бањалуци.
"Није разлог ни неинформисаност будући да гостујуће представе најављујемо плакатима и у граду и у вртићима и у школама, а оглашавамо се и путем медија и путем друштвених мрежа. Чињеница је, нажалост, да већина дјеце први сусрет с позориштем доживи тек у школским посјетама, које, опет нажалост, не организују ни све школе, тако да је и даље огроман број дјеце ускраћен за чари театра", додао је Барош.
Глумац Дјечијег позоришта Републике Српске Слободан Перишић рекао је Срни да је у данашње вријеме бесмислено уопште поставити питање о значају позоришта у раном дјетињству када се зна да је то једина жива умјетност која се дешава у тренутку у којем се и гледа, да је такав доживљај јединствен, незамјењив и неупоредив с доживљајем било које друге умјетности.
"За дјецу је важна и едукативна и катарзична и информативна функција театра, посебно невербална комуникација, а, знајући да се мале личности граде до одређеног узраста, ја бих на прво мјесто ставио емотивну интелигенцију. Сигурно је да су дјеца из мањих средина ускраћена за читав један узбудљиви свијет, али је тим важније да Дјечије позориште Републике Српске, као институција од националног значаја, има што више гостовања гдје год то простор дозвољава", оцијенио је Перишић.
Када је ријеч о посјетама позоришту у најранијем узрасту, Перишић сматра да је на образовним установама да поштују план и програм, да је на позориштима да имају стратегију гајења публике и одговарајућу репертоарску политику, а да је највећа одговорност на родитељима.
"Прво је питање да ли родитељ има или нема свијест о значају театра у развоју личности дјетета, а друго је питање навике, а навика је јака ствар. Бањалука има срећу да Дјечије позориште Републике Српске има дугу традицију и да су родитељи од малих ногу долазили у позориште, а данас своју дјецу доводе у позориште на основу свог искуства и своје навике", закључио је Перишић.
Глумица Дјечијег позоришта Републике Српске Божана Бијелић навела је да ансамбл ове куће доста путује и радо игра своје представе у градовима Републике Српске и Федерације БиХ.
"Кад се измјестите из већих средина, одмах је ту мање публике. Нема развијене навике одласка у позориште. Имамо мобилније представе које је лакше поставити и које су мање и по броју глумаца и по техници и по сценографији, те их играмо у срединама које немају позориште. Трудимо се колико можемо, али има ту и других ствари и проблема, не зависи све само од наше воље и жеље", рекла је Бијелић Срни.
Према њеним ријечима, дјеца су публика која се не суздржава да покажу емоцију, која лакше, слободније и непосредније комуницира са глумцима на сцени и која позориште доживљава и дубље и интензивније него цртани филм или сликовницу.
"И кроз рад и кроз лично искуство видим колико театар значи у раном дјетињству. Моје дијете је одрасло у позоришту и то је свијет који дјеца живе у својим главама, који маштају, с којим се лако поистовијете и са чијим се ликовима саживе. То је остварење неких њихових фантазија и дјеца која имају прилику ићи у позориште пуно су богатија него она која, нажалост, немају", оцијенила је Бијелић.
Дјечије позориште Републике Српске на репертоару има представе за узраст од двије године навише, иако у публици увијек има и дјеце млађе од назначеног узраста која такође могу испратити цијели ток представе.
Једно од најпопуларнијих позоришта за дјецу у региону јесте "Позориштанце пуж" у Београду које је 1977. године основао Бранко Милићевић познатији као Бранко Коцкица и чији је мото "Витамин за душу".