Берн: Ускоро одштета за робовање дјеце у хранитељским породицама?

Швајцарска је дуго отезала с одговором на болну праксу којом су се од средине 19.вијека па готово до краја 20. сирочад, али и дјеца из сиромашних породица, често самохраних родитеља, присилно издвајала из свог окружења и смјештала у установе или додјељивала "хранитељима", најчешће добростојећим сељацима, који су их потом, најчешће уз никакву накнаду, израбљивали на најтежим пословима до тренутка њихове пунољетности или на други начин управљали њиховим животима по властитим жељама.

Многе особе, које су својевремено биле дио те групе коју у Швајцарској називају "најамном дјецом", власти су под изговором  "социјалног збрињавања" присилно одвојиле од њихових најближих и смјестиле их у хранитељске породице, гдје су многи, по властитим признањима, били психички, а неки и полно, злостављани.

"Одштетни пакет" прикупио 110 хиљада потписа

Двјестотињак жртава те праксе данас је дошло у главни швајцарски град Берн како би званично предало 110 хиљада прикупљених потписа подршке иницијативи названој "Одштетни пакет за најамну дјецу и жртве присилних мјера социјалне службе", прикупљених у протеклих осам мјесеци.

Швајцарски систем директне демократије предвиђа да свака особа с правом гласа може издејствовати референдум о неком питању ако у ту сврху прикупи 100 хиљада потписа у времену од 1,5 године.

Иницијатори референдума процјењују да је током више деценија тим и другим присилним поступцима било обухваћено око 20 хиљада дјеце те захтијевају оснивање фонда солидарности у износу од 500 милиона швајцарских франака  из којег би се исплатиле одштете око 10 до 20 хиљада жртава, колико их је, по процјенама, још на животу. Сваки појединачни случај преиспитала би посебна комисија, која ће бити основана искључиво у ту сврху, која би одлучивала о висини одштете. Такође се захтијева службено признање да се таква пракса заиста проводила и провођење јавне расправе о том питању.

Стравичне приче удомљене дјеце

Осим присилног рада на фармама, дјеца истргнута из својих породица проживљавала су у хранитеским породицама и друге страхоте, па су дјевојке биле присилно стерилизоване, а нека су дјеца приморана да буду покусни кунићи у лабораторијима који су испробавали нове методе лијечења или лијекове.

"Имала сам 18 година кад сам затруднила, а онда се догодило 'то'", испричала је данас 60-годишња Бернадет Гехтер своју мрачну причу у којој ју је хранитељска породица прислила на побачај и стерилизацију у клиници у Вилу.

Ужасавајућа пракса израбљивања малољетне сиромашне дјеце у Швајцарској почела се смањивати с напретком технологије у пољопривреди, кад су машине све више почели замјењивати људски рад, а готово потпуно је нестала 80-их година 20. вијека.