Зоран Марковић: Слике су ми име и презиме
На већини његових слика налази се кућа као мотив, али не обична кућа, јер у његовом свијету оне имају посебно значење.
"То су куће у којима је неко живио, долазио, одлазио, као суштина живота, а не у баналном смислу. Од рођења до краја живота сви имамо ту своју кућу, све у животу тражи некакву кућу, то су неки циљеви свјесни или несвјесни. Те моје куће имају и неко посебно значење, чак и личе на куће по облику, али ту се налазе и неке ствари које су ликовне, што посматрач не може да види", рекао је Марковић.
Прича да је сликао и као дијете, али да је тек када је одрастао увидио да је добро што га је судбина опредијелила да буде сликар.
Међу великанима сликарства издвојио је Монеа, Манеа, Ван Гога, Сезана и друге.
"Они су испричали једну причу, на коју се још може додавати, сликарство још није завршено, неће никада ни бити, постојаће док год и човјек постоји. Данас је све умјетност, али то не бих ставио у праву умјетност. Ако имате једног Рембранта па надаље, нико није достигао мрвицу само оног што је он урадио. Умјетност је данас добрим дијелом апсурдна, али права умјетност постоји, сликарство ће увијек да траје, људи ће увијек испољавати своје емоције и размишљање", казао је Марковић.
Своје сликарство, понавља, не би сврстао ни под један стил, једноставно слика једино тако како умије.
"Ако имате таленат, нема шансе да не сликате, мада се много људи бави сликарством, а мало је сликара, то се не може научити. Када сликам, не мислим унапријед шта ћу, довољно се ствари у мени накупило, поставим платно, исцртам боје и извлачим из подсвијести неке ситуације, све настаје спонтано и брзо", истиче овај бањалучки сликар.
Некада људи нађу неке облике на његовим сликама за које каже да их он и не види, а њима једноставно другачије изгледају.
За себе каже да ће постати прави сликар оног тренутка када му се заврши животни вијек те да су слике његово име и презиме.
Атеље овог сликара налази се у Дјечијем позоришту Републике Српске.