Аустријанци за припајање Јужног Тирола

Чак 89 одсто Аустријанаца би поздравило ако би грађани Јужног Тирола на референдуму могли одлучити о томе којој држави припадају.

Исто толико би, према истраживању института "Спектра" из Линца, позитивно оцијенило ако би се "Јужнотиролци" на референдуму одлучили за уједињење са Аустријом.

Питање постављено Аустријанцима у вези некадашње територије, која је сада аутономни регион у саставу Италије, а која се често узима за примјер рјешења статуса Косова, гласило је "у Јужном Тиролу се често изражава жеља за изјашњавањем о праву на самоопредјељење. Да ли бисте подржали ако би грађани Јужног Тирола на референдуму, на миран и демократски начин, одлучили о државној припадности, или то не бисте подржали".

У истраживању се 83 одсто Аустријанаца изјаснило сагласним да се грађанима Јужног Тирола одобри двојно држављанство - италијанско и аустријско.

Истраживање показује и да су се становници западне Аустрије мање позитивније изјаснили о сецесионистичким жељама појединих Јужнотиролаца, иако су у свим дијеловима Аустрије већински за.

Тако је "свега" 74 одсто становника аустријских покрајина Салцбург, Тирол и Форарлберга, дио земље који се непосредно граничи са Јужним Тиролом, подржало двојно држављанство, што је девет одсто испод просека.

Такође и у вези референдума на западу Аустрије су грађани уздржанији, то јест 82 одсто грађана западних покрајина подржавају референдум у Јужном Тиролу, наспрам 92 одсто у Бечу и 89 одсто на нивоу Аустрије.

Ове чињенице аналитичари института објашњавају тиме да становници на западу Аустрије сматрају да грађанима Јужног Тирола ни сада није лоше.

Истраживање је спроведено по налогу Јужнотиролског домовинског савеза (Sudtiroler Heimatbund), који је удружење бивших активиста Јужног Тирола, који теже ка поновном уједињењу Јужног Тирола са Тиролом.

Јужни Тирол, насељен њемачко говорном мањином, припао је Италији после Првог свјетског рата Споразумом из Сен Жермена.

У вријеме доношења новог италијанског устава, 1946. године, Италија и Аустрија су постигли договор о давању велике аутономије овој регији.

Међутим и поред договора расла је напетост између Аустрије и Италије, те је питање Јужног Тирола доспјело и пред УН.

У свјетској организацији су преговори 1961.године пропали због бројних терористичких напада које су спровели аустријски сепаратисти.

Десет година касније ипак је постигнут договор, према којем је овај регион добио велику аутономију, а званичан Беч обећао да се неће мијешати у јужнотиролске унутрашње послове.

Након тог договора престале су и сепаратистичке претње, а положај Јужног Тирола побољшан је и уласком Аустрије у ЕУ, пре тачно 20 година.