Додик: На путу ка ЕУ Српска мора бити видљива
- Нећемо престајати да истрајавамо на томе, свидјело се то некоме или не - рекао је Додик, који додаје да јесте за то да БиХ уђе у ЕУ, али са Српском.
Додик је за београдски лист "Данас" негирао да се изјаснио против реформи и приступања ЕУ, наводећи да је своју изјаву о подршци коју тражи Европа потписао и предао високом представнику ЕУ Федерики Могерини.
- Добру идеју ЕУ да се помогне БиХ злоупотријебили су политичари из Сарајева не уважавајући реалност. Покушавају да кроз квалификације и дисквалификације нађу кривца - рекао је Додик.
Он каже да му не смета да га квалификују као лошег момка, него му је важно да заштити интересе Републике Српске.
Коментаришући сарадњу с предсједавајућим Предсједништва БиХ Младеном Иванићем, Додик је рекао да нема потребе да сарађују, наводећи да свако од њих има своје одговорности.
- Иванић покушава да избори неке битке које су плод његовог дугог задржавања на опозиционој страни. Међутим, сарадња предвиђена Уставом никада неће изостати - рекао је Додик.
Говорећи о оптужбама ПДП-а да жели да Српску води у изолацију и азијатске интеграције, Додик је рекао да је пут Српске у ЕУ, али исто тако и сарадња са свима с којима може да сарађује.
Коментаришући изјаве високог функционера СДА Бакира Изетбеговића да Српска не може без БиХ, ЕУ и кредита Међународног монетарног фонда, Додик је рекао да су изјаве Изетбеговића углавном накарадне и да Српска може да живи без Федерације БиХ, али не и обрнуто.
- Ми смо у драматичној штети, јер се налазимо у БиХ и сви заједно смо заробљеници једног система који не фунционише и не даје никакве резултате. Таква БиХ никоме не треба - рекао је Додик.
Додик је нагласио да су земље које су годинама шириле исламизам у БиХ у овој земљи добиле базу за јачање група које су ескалирале и претвориле се у могуће исламистичке групе радикалног карактера.
Он је подсјетио да је Маоча једно од најпознатијих мјеста оваквог типа, гдје је евидентирано више од 3.500 људи с потенцијалним терористичким способностима, а 350 држављана БиХ већ је отишло да ратује на страни "Исламске државе".
- То говори да на све то не можемо спокојно да гледамо. Нужно је начинити добар обавјештајни и превентивни систем којим би биле онемогућене било какве активности мотивисане радикалним исламом - навео је он.
Коментаришући протесте у Новом Пазару против карикатура Мухамеда, Додик је рекао да то није нешто умирујуће и не представља значајан допринос укупној стабилизацији, али додаје да ни промоција антимуслиманског расположења не води ничему добром.
- То може да направи само додатну еуфорију у многим друштвима. Више је него јасно да сви муслимани нису терористи. Напротив, има муслимана који у масовном броју заслужују потпуно поштовање и себе и своје вјере - рекао је Додик.
На питање да ли је он "Шарли", Додик је одговорио: "Не, ја сам Милорад Додик".
ДОДИК: ХРВАТИ СУ МАЈОРИЗОВАНА СТРАНА
Предсједник Додик је рекао да су Хрвати у БиХ у знатном смислу мајоризована страна и да зато нема ништа против формирања трећег ентитета, уколико он не задире ни у какве територијалне и уставне надлежности Српске.
- Хрватску територијалну јединицу требало би да чини оно што је била Херцег Босна и да обухвати Посавину и централну БиХ. Нетачне су тврдње појединаца из Српске да би трећи ентитет задирао у Дејтонски споразум, управо зато што су Хрвати тим споразумом равноправно заступљени народ - истакао је Додик.
Наводећи да би формирањем тог ентитета БиХ имала више могућности да даље егзистира, Додик је рекао да оцјена да би издвајање хрватске територије угрозило опстанак БиХ представља ирационалан бошњачки приступ, који доводи у питање сваку озбиљну расправу о будућности БиХ.
- Бошњаци су се очигледно окупили да би маргинализовали Хрвате, али без једнаке позиције Хрвата као политичког народа, не може бити одржана прича о мултиетничкој заједници. Спорна је жеља Бошњака за апсолутном доминацијом над Хрватима и Србима - истакао је Додик за "Данас".
Говорећи о граници између БиХ и Црне Горе и питању Суторине, предсједник Републике Српске сматра да прво треба да се утврди да ли је "авнојевска граница" то о чему се говори, а ако јесте, онда треба успоставити дијалог са Црном Гором и ријешити питање границе, док је међународна арбитража је посљедња инстанца.
Наводећи да би се радовао да се територија Републике Српске прошири и да преко Суторине додирне море, Додик је оцијенио да се, с обзиром на све процедуре, улази у дугорочан, неизвјестан процес који не може да обезбиједи сагласност свих страна.
- Црна Гора је прекомјерно покушала да се 'мази' с руководством из Сарајева, а оно им је приредило ову причу и то након што су двије стране у мају прошле године завршиле разграничење и парафирале документа, према којима приморска превлака код Херцег Новог остаје у саставу Црне Горе - навео је Додик.
Предсједник Републике је оцијенио да је очигледно да ће коначну ријеч о Суторини дати међународна арбитража и да он, у овом тренутку, не жели да прејудицира каква ће одлука бити.