Путин највећи побједник избора у Грчкој
Прве варнице одмах по формирању нове владе сијевнуле су послије саопштења ЕУ да су се 28 земаља чланица сагласиле да Русија сноси одговорност за ракетне нападе на Маријупољ у Украјини и да у складу са тим треба размотрити увођење нових санкција Москви. Премијер Алексис Ципрас је у телефонском разговору упозорио Федерику Могерини, да је недопустиво доношење оваквих одлука без претходне консултације са свим земљама и да се Грчка ограђује од оваквог става.
То значи, како пише лист „Катимерини”, да нови шеф дипломатије Никос Коцијас – који се залаже за тјешње односе Грчке са Русијом и који је Алексису Ципрасу савјетовао да у прољеће прошле године у јеку кризе са Украјином посети Русију – у четвртак на састанку у Бриселу има потпуно одријешене руке да употреби грчки вето у односу на увођење нових санкција Русији.
Због тога се већ и првим анализама могућих посљедица промјене власти у Грчкој много говори о односима Атине и Москве. Им и закључака да је руски предсједник Владимир Путин заправо највећи побједник недјељних парламентарних избора у Грчкој.
Иначе, у сусрету Ципраса са руским амбасадором у Атини одмах по побиједи, пренесене су честитке предсједника Путина у којима се наглашава потреба даљег јачања сарадње у свим областима, посебно у рјешавању актуелних европских и свјетских проблема. Овај сусрет, који је одмах окарактерисан као окретање Грчке Русији, у редовима нове владе је примљен као нормалан наставак познате проруске оријентације премијера Ципраса и Сиризе. Међутим, очигледно је да оваква политика озбиљно брине ЕУ у њеној политици санкција према Русији која је, ето, већ првог дана довела до варница са Атином.
Познат је Ципрасов став да политика санкција против Русије која је директно повезана са кризом у Украјини највећу штету наноси самој Европи која, како је рекао, „сама себи пуца у ногу“.
„С друге стране, како је рекао Ципрас, „Грчку и Русију повезује традиција заједничке борбе народа, општа религиозна убјеђења, политички и културни коријени”.
На првој седници „владе без кравате”, како овдашња штампа назива Ципрасов кабинет који се и по дрес-коду и комплетном неформалном имиџу разликује од претходне, премијер је подвукао да Грчка неће одустати од својих обавеза када је ријеч о дуговањима у вези са зајмом. Алексис Ципрас је подвукао да је влада која се чврсто држи става да су потребни нови, праведнији услови отплате дуга и изласка из кризе, отворена за сваку врсту преговора са међународним кредиторима и нагласио да са задовољством поздравља долазак председника Европског парламента и Еврогрупе.
Нови министар енергетике Панајотис Лафазанис сматра да одмах треба обуставити приватизацију грчке електродистрибуције јер то, како је рекао, није начин да се попуни дефицит у буџету. Министар најављује редукцију тарифа за струју и бесплатну струју за 300.000 домаћинстава која су искључена због неплаћених рачуна.
Министар рада Панос Скурлетис у првом интервјуу овдашњим ТВ каналима најављује подизање „минималца” на 751 евро и помоћ пензионерима са најнижим примања у виду ускршњег бонуса.
Јоргос Катругалос, министар административних реформи, обећава рјешавање питања поновног отварања државне РТВ ЕРТ и враћање на посао свих оних који су отпуштени у незаконитом поступку упућивања на принудни одмор.
Нова влада намјерава да изврши ревизију неких великих уговора са страним инвеститорима. Међу њима су они који се тичу продаје аеродрома у унутрашњости, али и даље приватизације пирејске луке где кинеска компанија „Коско” већ има велики проценат акција, али уговоре потписане са претходном владом. Наиме, кинеска страна је велики грчки инвеститор јер управо кроз карго луку у Пиреју која је за Пекинг „врата за Европу”, остварује промет робе према осталом дијелу Запада. Симптоматично је да је одмах послије Русије, Кина био прва држава која је Алексису Ципрасу честитала на побједи. Кинески амбасадор Зу Ксијаоли је уручио честитку кинеског премијера који истиче огроман значај даљег јачања сарадње између Атине и Пекинга.
Највише пажње изазива нови министар финансија Јанис Варуфакис, заговорник „тврдог става” у односу на начин отплате дуга и преговора са повјериоцима. Управо од овог 53-годишњег професора, кога су често називали „економским дисидентом”, премијер Ципрас очекује да заштити интересе и планове владе у свим преговорима на међународној сцени. Овај радикални професор који обожава „кежуал” стил одевања, кожне јакне, џинс и тамне кошуље, који је студирао у Енглеској, радио у Аустралији и САД, оставио је свој посао на Универзитету Тексас јер није могао да одоли позиву свог старог пријатеља Ципраса да му се придружи. Он инсистира на томе да треба „раскринкати” грчке олигархе, завршити са хуманитарном кризом и срушити „дужничку планину” која, како каже, земљи заклања видик.
Све очи су упрте у њега јер први пут наступа већ приликом посјете Атини предсједника Европског парламента и Еврогрупе.