Опрез: У кафи из малих пржионица свачега!
У малим пржионицама најчешће завршава шверцована кафа која се мијеша са јефтиним састојцима попут јечма или слада, пакује у кесице и продаје по нижим цијенама. У Србији послује око 250 мањих пржионица кафе.
- Као сурогати кафе, најчешће се додају најјефтиније сировине попут јечма и слада, али се додаје и пшеница, соја, кукуруз, раж, смоква, рогач, шећерна репа, па чак и грашак и жир - каже за Блиц, бивши власник мале пржионице у Пожаревцу.
Он открива, да се кафа често производи у лошим условима и да је мијешају људи који нису обучени за ове послове, а највећи проблем је што кафе из малих пржионица често уопште немају декларацију.
Дејан Бошковић, директор Млин продукта, предузећа за дистрибуцију кафе, каже да многи произвођачи у кафу стављају велику количину сурогата, чиме јој снижавају цијену.
- У свијету је кафа поскупјела, а код нас стоји или је, чак, у паду. То је могуће само ако се у кафу стављају додаци. То није забрањено, али је обавезно да на паковању стоји "кафа са сурогатима". Проблем је што произвођачи огромним словима напишу "кафа", а онда много ситнијим словима додају "са сурогатима" и, наравно, не наведу у којем проценту се налазе житарице, а ако их има превише, то није кафа - каже Бошковић.
Свјетска истраживања показала су да у кафи може да се нађе и мљевено дрво, гранчице, па чак и земља која има боју сличну кафи. У Србији већ неколико година не постоје упоредна тестирања квалитета намирница, а званичне контроле не обухватају пржионице које раде на сиво. Просјечан становник Србије годишње потроши 4,5 килограма кафе, а нелегалан увоз штетан је за крајњег потрошача који плаћа пуну цијену за нешто чему се не зна поријекло, нити здравствена и санитарна исправност.
- Кафа је акцизна роба, али на кесицама не постоје маркице које би биле прави доказ да је кафа прошла све инспекцијске контроле. Вјерујемо да би оваква пракса помогла у смањењу сивог тржишта, а и грађани би били сигурни у квалитет кафе коју купују - кажу у предузећу Атлантик група.