ММФ: Договорено да струја у Србији поскупи 15 одсто
"Са представницима Владе је договорено да ће се од наредне године размотрити даље повећање цијене струје", рекао је Дехенг Ким на Копаоник бизнис форуму.
Говорећи о отпуштању вишка запослених из предузећа које буду реструктуирана, Дехенг је рекао да ММФ никад силом не тражи отпуштање радника приликом склапања аранжмана са неком државом, преноси Танјуг.
Са Владом Србије договорено је отпуштање до пет одсто запослених у јавном сектору, од чега ће 3,5 одсто бити путем природног одлива, односно пензионисања, прецизирао је Дехенг.
Дехенг је рекао да Влада већ ради на томе да установи где постоји вишак запослених у јавном сектору.
Говорећи о уштедама у буџету, Дехнг је рекао да додатне приходе у буџету треба чувати и у периоду од 2015. до 2018. године користити половину за пријевремену отплату дугова државе, а другу половину на инвестиције у инфраструктуру.
Програм ММФ-а сугерише највише три одсто БДП-а у потрошњу, додао је представник ММФ-а.
Говорећи о претходном аранжману с ММФ-ом, Дехенг је рекао да су ти преговори пропали због изостанка структурних реформи у Србији.
Висок јавни дуг
Дехенг је упозорио да је јавни дуг у Србији нарастао до забрињавајућег нивоа, али је додао да се Влада Србије одлучила на тешке реформе и показала решеност да ће их спровести.
Оцијенио је да пораст јавног дуга чини нестабилним финансијски сектор и истакао да је очување његове стабилности од највећег значаја за државу.
Дехенг је указао и на висок степен ненаплативих кредита банака у Србији, што слаби банкарски сектор.
Обнављање стабилности финансијског сектора и споровођење структурних реформи су од највеће важности за српску економију и један од три стуба новог аранжмана с ММФ-ом који је одобрен 23. фебруара, нагласио је Дехенг.
Дехенг је истакао да су за очување финансијског сектора потребна финансијска средства, али ће трошкови тога бити високи. Оцијенио је да фискална консолидација може да отвори нов простор за раст економије.
Говорећи о ненаплативим кредитима банака у Србији, Дехенг је упозорио да је њихов проценат висок и то слаби банкарски систем, а то значи и смањивање тражње за новим кредитима.
Стални представник ММФ-а је пренео обећање Владе Србије да ће ријешити тај проблем.
Верехеијен: Нема довољно инфраструктурних пројеката
Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен је рекао да ће финансијска консолидација у Србији имати смисао само ако доведе до економског раста који ће доприносити смањењу сиромаштва.
Најавио да ће за неколико недјеља Свјетска банка објавити анализу проблематичних области у Србији и начинима како да се оне побољшају.
Верехеијен је казао да се слаже са премијером Србије да нема довољно инфраструктурних пројеката како би се искористиле расположиве инвестиције, али је истакао и да има пројеката за које су опредијељена аредства, али се не примјењују.
Шеф Канцеларије Свјетске банке сматра да нису довољно искоришћене шансе за развој пољопривреде у Србији и да неколико већих јавних предузећа у Србији попут "Србијагаса", "Елекропривреде Србије" и "Путева Србије" могу да допринесу бољем стању у јавним финансијама, умјесто да коштају државу.