Фогел: Подстицај БиХ дошао од саме ЕУ

Крајем овог мјесеца, очекује се да ће министри спољних послова држава чланица прихватити препоруку Федерике Могерини, шефице ЕУ за спољну политику, да Споразум о стабилизацији и придруживању потписан 2008. године ступи на снагу.

''Баш као и 2008. године, замах је дошао од саме ЕУ, баш као и 2008. године, могло би завршити неуспјехом'', пише Тоби Фогел, извјештач о спољној политици из Брисела и виши сарадник Савјета за политику демократизације на аналитичком порталу ЕУобсервер.

Те године БиХ је потписала ССП, први корак на путу према потенцијалном чланству, али споразум никад није ступио на снагу јер је земља била у позицији континуираног кршења пресуде Европског суда за људска права из 2009. године у случају 'Сејдић-Финци'. Обојица нису у могућности кандидирати се за државно предсједништво, јер се не изјашњавају као припадници једног од три "конститутивна народа".

''ЕУ је с правом инсистирала да БиХ уклони дискриминаторне одредбе из свог устава. Но, начин на који су босанске политичке елите покушавале ријешити ствар показао "дубоко разочаравајућим" казао је то Штефан Филе, повјереник за проширење у то вријеме, у Сарајеву прије годину дана.

''Провођење ове пресуде није апстрактан или виртуални проблем'', рекао је Филе.

"То је међународна обавеза Босне и Херцеговине, што је и на основу одлуке држава чланица, такође и кључна ствар за напредак на путу ка ЕУ. То значи да је шанса за Босну и Херцеговину да поднесе вјеродостојан захтјев за чланство у ЕУ" , навео је.

''И заиста, бх. политичке елите - које су заслужне за блокаду јавног живота у земљи једнако колико и Дејтонски мировни споразум из 1995. - показале су као и небројено пута раније да нису вољни промијенити устав или да постигну договор око било чега што би централну власт у земљи учинило учинковитијом'' чак и када је то услов за приближавање Европској унији", пише Фогел.

Они се, сматра, осјећају угодно у дисфункционалној држави чији закони и устав им гарантују моћ и непрестан доток финансијских средстава из јавних и полујавних предузећа, без било какве одговорности.

Када је ЕУ "схватила да страначки лидери не намјеравају попустити, једноставно је редефинирала постављене услове, на инсиситирање Нјемачке". ЕУ више не захтијева “вјеродостојне напоре" како би се ријешио случај ''Сејдић-Финци'' сада је и сама изјава у том смјеру постала довољна.

Страначки лидери су се у јануару ове године, у потписаној Изјави “неопозиво обавезали“ да ће побољшати функционалност државних институција, подузети екомонске и социјалне реформе и радити на јачању владавине права, подсјећа извјештач о спољној политици из Брисела.

У духу подузетности, у Изјаву је уврштена приврженост ка помирењу у земљи која је још увијек подијељена, 20 година након завршетка рата. (Да ли би било претјерано када бисмо ово узели као доказ барем дјелимичног ауторства међународних дужносника овог документа?)

''Након наведених реформи, Изјава даље каже да ће државне институције посветити "посебну пажњу" рјешењу проблема ''Сејдић-Финци'' - а не ширим уставним промјенама које су заправо неопходне како би земља испунила услове за чланство. Ништа у тој Изјави није мјерљиво, нити је понуђен било какав рок'', наводи се Фогеловом тексту.

Изјава је, каже даље, била темељни елемент плана који је у јесен прошле године осмислила њемачка влада како би се окончала блокада у БиХ и помогло земљи да крене напријед према чланству у ЕУ.

''То је важно за ЕУ, јер не постоји друга стратегија за БиХ, као ни за Балкан, осим проширења'', истиче Фогел.

''Међународни политичари престраве се на помен могуће репризе грађанских немира, који су ђеломично били и насилни, и који су потресли земљу у фебруару прошле године. Када сам интервјуирао лидере девет најјачих странака у земљи у новембру прошле године, рекли су ми без изнимке да није питање да ли ће се немири поновити него само када ће се то десити. ЕУ нажалост неспремно дочекује могућност да националистички хушкачи преотму контролу над неким будућим протестима '', сматра Фогел.

Мировне снаге ЕУФОР-а, које су, по њему, већ годинама далеко испод прага за минималну спремност на ђеловање, не би биле ни способне да осигурају амбасаде ЕУ држава чланица у Сарајеву, а камоли да некога заштите - иако је пружање сигурног окружења законска обавеза коју је ЕУ преузела од НАТО-а 2004. године.

Педи Ешдаун, који је био високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини од 2002. до 2006. године, понудио је сажетак овог тешког стања када је на конференцији у Оксфорду у одржаној у уторак, 3. марта рекао: "Није да ми немамо начина да спријечимо да се БиХ креће уназад -проблем је што у ових посљедњих десет година нисмо нашли воље да то и учинимо", подсјећа Фогел.

ЕУ се суочава с изазовима геополитичке природе који се више не могу игнорирати, што је видљиво и у прегледу европске политике сусједства објављеном у сриједу, 4. марта.

''Неки потези Уније у сусједству могли би натјерати ЕУ да заузме оштрији приступ. Међутим, како ово постаје све теже избјећи, суздржаност ЕУ да искористи све предности блаже политике у БиХ заправо шаље нежељене поруке аутократима и подстрекачима сукоба у другим мјестима'', закључио је Фогел.