latinica  ћирилица
31/03/2015 |  11:42 | Аутор: ТАНЈУГ

У бечком Мумоку изложба радикалних акциониста

Бечки акционисти, умјетници који су помјерали границе својим купањем у крви, блату и урину и чији је покрет можда један од најрадикалнијих у савременој умјетности, сада су тема нове изложбе у њиховом родном граду.

Акционизам се појавио 1960-их као дио нове умјетности засноване на перформансу, пробио је све границе традиционалног сликарства и користо је тијело као платно.

"Трагали су за директном конфронтацијом са реалношћу, и психолошком и физичком, до тачке када су били веома тешки за толерисање", рекла је Ева Бадура-Триска, кустос изложбе "Моје тијело је догађај" у бечком Музеју модерне умјетности (Мумок).

Главни представници акционизма били су Ото Мил, Херман Нич, Гинтер Брус и Рудолф Шварцкоглер који су драли животињске лешеве, везивали људска тијела и премазивали их са крвљу, слузи или блатом.Нарочито је Мил створио серију "мртвих природа" са дијеловима тела који су вирили између дасака.

Брус је једном приликом, пише АФП, препјешачио Беч тијела офарбаног у бијело и "пресјеченог" црном линијом прије него што га је полиција ухапсила. Његови перформанси су се граничили са порнографијом.

"Акционизам се одвојио од традиционалних вриједности. Али остаје умјетност. То је добро промишљен покрет са прецизном формом и референцама", каже Бадура-Триска. "То је продужетак сликарства, иако помало радикалан".

"Преокренули су правила сматрајући естетским ствари које су према друштвеним нормама ружне", додала је она уз опаску да ће изложбу бити тешко организовати у појединим земљама.

Град Зигмунда Фројда и других радикалних мислилаца, Беч, је већ почетком 20. вијека присуствовао кршењу табуа кроз дјеловање умјетника попут Гистава Климта, Оскара Кокошке или Егона Шилеа који су шокирали свијет својим радовима који су били сексуално експлицитни.

Један од разлога због кога нису жељели да се покоре конформизму је и Други свјетски рад, каже Бадура Триска. Акционисти су живјели у земљи гдје је, за разлику од Њемачке, нацистичка прошлост одбацивана и скривана у буржоарској нормалности, што је изазвало њихову екстремну реакцију.

"У том контексту, акционизам је имао катарзични ефекат. Дозвољавао је да потиснути нагони контролисано буду изражени, у контексту умјетничког искуства", рекла је она.

Изложба пореди бечки покрет са развојем других умјетности перформанса и акционе умјетности којима су се бавили бројни умјетници од Јоко Оно до Марине Абрамовић.

Акционизам је повремено био тежак за поднијети. Током перформанса који се снимао и у коме је учествовао и њен супруг, нага и везана Ана Брус доживјела је нервни слом.

Гинтер Брус који је уринирао, вршио нужду и сјекао се бријачем на сцени, посљедњих пет наступа имао је 1970. када се појавио наг на позорници у попио сопствени урин.

Херман Нич (76) и даље има перформансе и бар три музеја у Аустрији и Напуљу који су посвећени његовој умјетности.
Ото Мил је преминуо 2013. пошто је био осуђен на седам година затвора због сексуалних преступа и силовања у комуни коју је основао.

Покрет, који је био слабо познат 1960-их, "пробио" се двије деценије касније серијом изложби у Келну, Бечу, Паризу и Лос Анђелесу.

Изложба у Мумоку биће отворена до 23. августа.