latinica  ћирилица
01/04/2015 |  08:37 | Аутор: Политика

Источна Европа осваја се као Дивљи запад

САД и НАТО „умирују страх” балтичких земаља од Русије, док су Путинову бригу за Русе на Криму упоређивали са Хитлеровим „старањем” за Нијемце у Судету.

Амерички војни конвој пролази ових дана кроз земље источне Европе и „увјерава” савезнике да ће их Америка бранити у случају да их Русија нападне. Циљ Пентагона је да овом незваничном војном парадом „умири страхове” које је украјинска криза посијала на Балтику, у Пољској и Чешкој, пише данашња Политика.

Ако читамо изјаве западних лидера и текстове западних медија, видјећемо, међутим, да се право на страх не признаје Русији, иако је НАТО дошао до њених граница и настоји да се проширује баш у њеном смјеру. Страховања Москве по правилу се одбацују као руски изговор за ширење. Хилари Клинтон је, поменимо један примјер, упоредила бригу руског предсједника Владимира Путина за Русе на Криму са бригом Адолфа Хитлера за Нијемце у Судету.

Амерички војници и оклопна возила, који су прошле недјеље кренули из Естоније, да би преко Летоније, Литваније и Пољске прекјуче стигли у Чешку, демонстрација су силе колико и недавна руска војна вежба на Арктику, али се маневри НАТО-а по правилу карактеришу као одбрамбени и умирујући, док су руски увек агресивни и претећи.

Војска САД се, како подсјећа „Њујорк тајмс”, послије вежби у Европи обично неопажено повлачи, ноћу, товарећи оружје и опрему у теретне возове, док трупе авионом шаље у базу у Њемачку. Међутим, послије операције „Атлантска рјешеност” у Естонији, Бен Хоџиз, командант америчких војних снага у Европи, ријешио је да његових 500 војника и 120 оклопних возила полако путује кроз шест земаља. Генерал је за њујоршки лист казао да је дошао на ову идеју када је видио Путинове маневре који показују колико брзо руске трупе могу да дођу до Европе. Парадирање заобилазним путем требало је да, каже Хоџиз, покаже „Русима и свима другима” да је војска САД способна да муњевито реагује. Његов колега, капетан Дејвид Енгорен, који се послије три мјесеца у Пољској враћа у базу у Њемачкој, упоредио је пролазак америчких трупа кроз Чешку са кретањем америчке коњице која је у 19. веку освајала Дивљи запад. Баш као што су освајачи америчког запада за учешће у биткама добијали златне мамузе, тако ће учесници овог „марша” кроз источну Европу добити праве сребрне мамузе.

Свуда су дочекивани аплаузима. Чешки бајкери су их поздрављали са својих „харли дејвидсона”, мада су у Прагу организовани мањи протести. „Размишљали смо да блокирамо путеве, али смо ипак одлучили да одржимо протест у Прагу испред базе гдје ће бити смјештени амерички војници”, каже демонстрант са транспарентом: „Чеси против НАТО-а”.

Једна Пољакиња је америчким новинарима казала: „Сигурнија сам када видим Американце, али то није довољно. Треба да их је више. Веома се плашим сукоба и онога што би могло да се деси. Ко зна шта би Путин следеће могао да уради.”

Да америчких трупа и тенкова треба да буде више, сматра и Филип Бридлав, амерички генерал у НАТО-у, који каже да Запад треба да одговори на руско наоружавање проруских устаника на истоку Украјине: „Да ли би то било дестабилизирајуће? Одговор је – да. Али и инерција може бити дестабилизирајућа.” Амерички Конгрес је позвао предсједника Барака Обаму да Украјинцима пошаље оружје, што Бијела кућа засад одбацује, као и Њемачка и Француска. Европљани се не слажу ни око тога да ли Москви треба продужити санкције. Шефица европске дипломатије Федерика Могерини тврди да треба нормализовати односе са Кремљом и Русији укинути санкције, што балтичке земље не подржавају.

У међувремену, хибридни рат између Запада и Русије наставља се пропагандним средствима, при чему се аутори чланака у утицајним часописима попут „Форин полисија” или „Форин аферса” понашају као у јеку хладноратовског рата против комунизма, тврдећи да Русија само што није бацила атомску бомбу. Инсистира се на томе да Запад не вјерује Русији ни послије споразума о примирју из Минска, али нема помена о томе да Москва није требало да вјерује Американцима када су је ови, послије краја хладног рата, убјеђивали да неће бити ширења алијансе на исток.

Украјина је данас поприште борбе за утицај, као што је некоћ била Грузија, чија су стремљења ка Сјеверноатлантском савезу прекинута 2008, када су, Јужна Абхазија и Осетија, уз руску подршку, прогласиле отцјепљење.

Неразумијевање за руске геостратешке интересе утолико је мање оправдано ако знамо да у САД и ЕУ звоне аларми сваки пут када неко из њихове „интересне зоне” погледа ка истоку. „ЕУ обзервер” упозорава Брисел да се под хитно позабави Београдом, који остварује блиске везе са Кином и Русијом и пријети европској доминацији на Балкану. Ако би Брисел требало да буде забринут због економских и политичких веза земље кандидата са Москвом и Пекингом, колико онда тек Русија треба да буде забринута због намјере Кијева да на њене границе доведе НАТО?

-----------------------------------------------------------

Ко у Обами види опасност по Америку

Трећина републиканаца (тачније 34 одсто) вјерује да је Барак Обама непосредна пријетња за САД, већа чак и од предсједника Русије и Сирије Владимира Путина и Башара ел Асада (у којима четвртина републиканаца види опасност), показало је недавно истраживање Ројтерса и Ипсоса. Анкета је, преноси „Гардијан” показала да се четвртина републиканаца плаши демократа и да се исти постотак демократа прибојава републиканаца. Чега се још плаше Американци? У анкети су одговорили да су то: Исламска држава (58), Ал Каида (43), Ким Џонг Ун, лидер Сјеверне Кореје (34), и ирански ајатолах Али Хамнеи (27).