latinica  ћирилица
01/04/2015 |  09:48 | Аутор: СРНА

Данас је Свјетски дан шале

Правилно усмјерен хумор је попут драгуља, јер се његовим кориштењем у стресној ситуацији човјек ослобађа напетости и чува психичку енергију, истиче професорица психологије Јадранка Коленовић Ђапо.
Срећа - Фото: илустрација
СрећаФото: илустрација

Смисао за хумор и духовитост партнера или пријатеља рангирамо међу пет најпожељних особина личности. И бројна истраживања показују да здрав хумор и смијех повећавају имунитет и толеранцију на бол и смањују ризике за кардиоваскуларна обољења.

- Карактеристично за људе је да кажу:Удри бригу на весеље! Велика је способност знати се смијати и шалити на рачун онога што нам се догађа. Стрес је субјективно искуство и све зависи од наших перцепција - наводи Ђапо.

Хумор као механизам одбране повезан је са већом способношћу промјене перспективе у суочавању са стресним догађајима, ефикаснијим планирањем рјешавања проблема и већим позитивним процјењивањима стресних догађаја.

- Друштво у БиХ познато је по смислу за хумор. Међутим, резултати истраживања показују да су у оптицају и форме такозваног самоомаловажавајућег хумора. Овај облик хумора има функцију да збијањем шала учинимо да нас други прихвате - појашњава она.

Напомиње, да човјек од "здравог" смијеха не прави корист само за себе, већ и за особе које га окружују, те да не изненађује податак да већина људи властити смисао за хумор, на скали од један до пет, оцјењује у просјеку оцјеном - четири.

Оно што се данас нуди у медијима јесте јефтини хумор који брзо изгуби на смислу, сматра она и оцјењује да је мало комедија у домаћој продукцији, те да фали допадљиве и духовите комуникације.

Професор на ФПН у Бањалуци Немања Ђукић сматра да хумор и шалу не треба мијешати са радошћу, те да је забава "емотивно и естетско стање, емотивна и естетска блокада аналитичких потенцијала личности, док је радост етичко-религијско егзистенцијално стање".

- Суштина радости није у бјежању од свакодневних проблема /то је функција забаве/, нити њихово намјерно неувиђање, него управо супротно - њихово рјешавање у радосној лакоћи постојања - каже Ђукић.

Он наводи да је забава средство помоћу ког центри моћи одвраћају пажњу маса од важних питања, те да на тај начин присуство забаве у свакодневном животу постаје показатељ културне кризе и кризе идентитета.