latinica  ћирилица
13/04/2015 |  15:52 | Аутор: novosti.rs

За срце је најбоље брзо ходање

Студије су показале да особе у доброј физичкој кондицији имају два пута мањи ризик од појаве срчаних болести чак и када имају хипертензију или дијабетес.

Бављење спортом је главна заштита од срчаног удара и кардиоваскуларних болести, а редовно вјежбање кардиолози препоручују чак и пацијентима који су прележали инфаркт.

Физичка неактивност је један од фактора ризика за развој атеросклерозе и коронарне болести. Доказани су повољни ефекти физичке активности у превенцији коронарне болести. Студије су показале да особе са добром физичком кондицијом имају два пута мањи ризик од појаве кардиоваскуларних болести, чак и у присуству главних фактора ризика: артеријске хипертензије, шећерне болести, пушења, гојазности.

Да бисте вјежбањем срце што дуже одржали виталним, прије свега урадите љекарски преглед. Чак и ако сте потпуно здрави, не можете знати са сигурношћу како ваш организам реагује на оптерећење и напрезање карактеристично за тренажни процес. Преглед подразумијева мјерења и тестирања параметара на основу којих се утврђује ниво физичке спремности и израђује адекватан тренажни програм.

Особе које су цијели дан активне кроз различите активности, као што су чишћење, вртларење или шетање, троше више калорија и уопштено су здравије од особа које дневно вјежбају од 30 до 60 минута, а остатак времена сједе.

ОД 3 ДО 6 КИЛОМЕТАРА НА ЧАС ФИЗИЧКУ активност треба упражњавати у пријеподневним или вечерњим часовима, прије вечере или прије спавања. Активност не треба обављати у неповољним атмосферским условима (када је температура нижа од нуле или виша од 30 степени Целзијуса, влажност ваздуха већа од 70 процената), послије обилних оброка, узбуђења, узимања алкохола или у току акутних инфекција. Пјешачење, које се најчешће користи, треба упражњавати у природи. За особе старије од 60 година препоручује се брзина ходања од три до четири километра на час, а за млађе од четири до шест километара на час.

Интервални тренинг

Одличан је за превенцију срчаних болести и дијабетеса, за мршављење и повећање физичке кондиције. Комбинујте кратке интервале вјежби високог и ниског интензитета. На примјер, шетајте полагано три минута, а затим један минут брзо трчите. Повећање и смањивање броја откуцаја срца поспјешује функцију срца, сагоријева калорије и помаже у потрошњи масти и елиминацији сувишног шећера из крви.

Аеробне вјежбе

То су вјежбе за цијело тијело, а не стварају притисак на зглобове. Њима се подстиче рад свих мишића, срца и цјелокупног крвног система. Ролање, пливање, шетање, плесање, трчање и вожња бицикла су само неке од аеробних вјежби.

Вјежбе снаге

Јачањем мишића ћете смањити оптерећење срца. Вјежбе снаге радите са теговима. Изаберите оне вјежбе које подстичу рад већег броја мишићних група.

Вјежбе за труп

Вјежбама за труп ћете ојачати мишиће трупа, повећати флексибилност и равнотежу. Смањићете оптерећење кичме и подстаћи правилно држање. Правилним држањем ћете омогућити несметано циркулисање крви и на тај начин олакшати рад срца.

Јога

Јога регулише ниво крвног притиска, због чега крв лакше циркулише тијелом, и смањује оптерећење срца.