Којић: Казне несразмјерне тежини кривичног дјела
Којић се нада да ће Тужилаштво БиХ уложити жалбу и да ће другостепено Вијеће донијети адекватне казне.
- Јасно је да Тужилаштво и Суд на неки начин желе да задовоље статистику, а не правду за жртве у виду осуђујућих пресуда, односно у конкретном случају изречених казни које одговарају тежини почињеног кривичног дјела - каже Којић.
Он је нагласио да се оваквим пресудама нарушава универзални принцип једнакости грађана пред законом, јер је Суд показао селективан приступ и код изрицања казни, а не само код подизања оптужница, те Србе осуђује на дуготрајне казне затвора, док Бошњацима изриче мале казне, чак испод законског минимума.
- Невјероватна и поражавајућа је чињеница је да је Суд приликом изрицања пресуде као олакшавајућу околност узео старосну доб Камерићеве, што никако не може да утиче на одмјеравање казне, односно умањење изречене казне затвора, с обзиром на то да је она била у потпуности свјесна да су радње које чини законом кажњиве, те да по међународном и домаћем праву спадају у групу кривичних дјела ратног злочина - нагласио је Којић
КАМЕРИЋЕВА АМНЕСТИРАНА, А НЕ КАЖЊЕНА
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је Срни да три године затвора Индири Камерић за злочине почињене над српским и бошњачким цивилима на подручју Брода 1992. године нису казна, него амнестија.
Митровић је нагласио да је готово непојмљиво да се таква казна добије за тучу, пребијање, малтретирање, силовање и све друго за шта се Камерићева терети.
"Жена не смије да буде у повлаштеном положају ако је учинила такве злочине, а сигурно је да је у овом случају била у повлаштеном положају", рекао је Митровић и додао да је Камерићевој требало изрећи бар дупло већу казну.
Он је додао да је несхватљиво да жена, имајући у виду женску солидарност и осјетљивост, може бити тако насилнички расположена и имати такву мржњу према другој особи, посебно према другој жени.
Суд БиХ осудио је Индиру Камерић на три године затвора због ратног злочина над српским и бошњачким цивилима на подручју Брода 1992. године.
Камерићева је проглашена кривом да је од априла до октобра 1992. године, као припадник 101. босанско-бродске бригаде Хрватског вијећа одбране на Стадиону "Полет" и у згради Станице милиције учествовала у психичком и физичком мучењу и нечовјечном поступању према затвореним цивилима.