Сир за дужи и здравији живот
Научници с данског Универзитета у Архусу истраживали су чињеницу да Французи живе дуго и здраво, иако имају исхрану богату засићеним мастима.
Овај феномен, познат као француски парадокс, обично се објашњава чињеницом да Французи конзумирају много вина.
Међутим, анализа данских стручњака објављена у часопису "Journal of Agricultural and Food Chemistry" указује на једноставније објашњење - прехрана богата ферментираним млијечним производима попут сира доприноси дуговјечности и здрављу.
Французи имају мању стопу болести крвних судова и дужи просјечни животни вијек иако годишње у просјеку поједу 23,9 килограма сира по особи.
Британци, на примјер, иако годишње конзумирају 11,6 килограма сира имају двоструко више кардиоваскуларних болести и у просјеку живе краће годину дана.
Научница Хане Бертрам анализирала је узорке урина и столице 15 мушкараца чија је прехрана била богата сиром и млијеком и открила да имају већи степен маслене киселине у организму, за коју је познато да снижава холестерол и убрзава метаболизам.
- Подаци указују на везу између сира и француског парадокса - рекла је Бертрам.
Иако је узорак испитаника био мали, ова се студија надовезује на истраживање британских научника објављено прије три године који су установили да сир помаже у заштити срца и крвних судова.
И они су закључили да се француски парадокс не може објаснити само вином.