latinica  ћирилица
03/05/2015 |  16:40 | Аутор: novosti.rs

Није свака реакција на храну алергија

Различите врсте преосјетљивости на намирнице имају сличне симптоме, али другачије узроке. У једном случају долази до имунолошког процеса због стварања антитијела, најчешће послије узимања млијека, јаја, ораха.
Тржница - Фото: РТРС
ТржницаФото: РТРС

Најновије епидемиолошке студије показују да се све више људи суочава са проблемом пресјетљивости на храну. Европска академија за алергологију и клиничку имунологију класификовала је сваку реакцију организма на храну као хиперосјетљивост, при чему се све нетоксичне реакције на храну дијеле на алергије и интолеранције.

Иако се поједини симптоми могу преклапати, постоје јасне биохемијске и физиолошке разлике између алергије и нетолеранције на храну.

Алергија је имунолошка реакција организма коју прати стварање антитијела (IgE). Код дјеце настаје најчешће након узимања млијека, јаја или ораха, а код одраслих након једења рибе, шкољки, кикирикија, ораха, зачина, поврћа, воћа, целера, сенфа, сусама, кукуруза, јаја, млијека, млијечних производа, соје и производа од соје.

С друге стране, нетолеранција на храну је немогућност организма да прихвати поједине намирнице или њихове молекуле, што се огледа различитим биохемијским реакцијама у организму. Најчешћа је преосјетљивост на угљене хидрате или масти, а рјеђа на протеине. Могући симптоми су повраћање, пролив, грчеви или бол у стомаку, надутост, масна столица и различита упална стања.

Када су у питању познате алергије на храну (јагоде, ораси, кикирики, шкољке, морски плодови), ради се о прејаком имунолошком одговору организма, узрокованом интеракцијом протеинске компоненте из хране и имунолошког система. У случају праве алергије на храну, присутна су тзв. брза(IgE) антитијела.

Ако имунолошка реакција изостане, тада говоримо о неалергијској преосјетљивости на храну, пиће или адитиве у намирницама. Узрок је недостатак неког специфичног ензима (нпр. лактаза) који је потребан за варење, или је у питању патолошка реакција на неке природне састојке у намирници.

Иако је неалергијску преосјетљивост - интолеранцију, релативно тешко открити, јер у њој учествују тзв. спора IgG антитијела, данас су доступни дијагностички тестови који показују које намирнице могу да се узимају без негативног утицаја на здравље, а које би требало да се избјегавају.

Мада су код нас и у свијету ови тестови врло популарни, постоји низ званичних удружења (Канадско удружење за алергију и имунологију , Америчка академија за алергијску астму и имунологију, Европска академија за алергију и клиничку имунологију која су упозорила да утврђивање интолеранције на храну путем мерења IgG антитијела није баш позуздано. Позитиван резултат IgG антитијела може да се очекује код здравих одраслих особа и дјеце. Другим ријечима, ако једемо пуно парадајза или пијемо доста зеленог чаја, ове намирнице ће се на тесту највјероватније појавити као оне које треба да избјегавамо.

Многобројна тестирања, међутим, показују да све више људи не подноси кравље млијеко и млијечне производе, житарице, јаја, неке врсте воћа, дизана теста.

Многи не знају да су због нетолеранције на одређене намирнице врло честе тегобе као што су главобоља, вртоглавица, сув кашаљ, надутост, грчеви у стомаку, мучнина или проблеми са варењем, екцем, дерматитис.

Научна истраживања су потврдила да се код веома високог процента хроничних болесника, код више од 70 одсто, након што по упутствима свог љекара и нутриционисте промјене начин исхране, здравствено стање битно побољша.

Зашто се уопште јавља преосјетљивост на одређене намирнице? Пробавни ензими, молекули кључни за нормалну пробаву, синтетизују се у одређеним органима пробавног система и излучују директно у шупљину пробавне цијеви. У случају њиховог мањка, недостатка или слабије ефикасности, пробава појединих намирница може да буде отежана и да резултира одређеним тегобама. Реакције које настају одређују хоће ли наступити алергија или интолеранција.