Тирана: Сарадња државе региона води брже у ЕУ
Домаћин скупа, у организацији Бечког економског форума (ВЕФ), албански премијер Еди Рама истакао је да је наступила нова ера за Балкан, која предвиђа да земље региона заједно раде на превазилажењу изазова.
Глобална криза је, каже, показала да нико није поштеђен и да су чак и највеће економије биле погођене посљедицама, те стога треба подстицати свијест "заједништва и сарадње".
"Не можемо ићи сами, већ само заједно, пошто су нам привреде умрежене. Наш заједнички циљ је да постанемо чланице ЕУ и увјерен сам да је то добро за Албанију, регион и цијелу Европу. Свјесни смо да то није лако, али да би савладали изазове морамо сарађивати", истакао је Рама.
Оцијенио је да је Берлински процес, покренут прошле године, генерисао конкретне резултате за грађане у процесу европских интеграција. У спровођењу реформи, приближавању ЕУ, као и спрвођењу заједничких инфраструктурних пројеката, регион, према његовим ријечима очекује помоћ Уније.
"Предложили смо Европској комисији да помогне у реализацији инфраструктурних пројеката јер они превазилазе наше економске потенцијале. Самит , 27. августа , у Бечу биће прилика да се дефинишу заједничке предности овог процеса, а и прилика за дефинисање шта се може и треба боље урадити. Ово је први пут у историји ових земаља да пролазимо кроз период заједничког разумијевања", нагласио је Рама.
Албански премијер је казао да су земље региона опредијељење за сарадњу у изградњи транспортних мрежа за повезивање главних градова и лука.
Заложивши се за бољу пројектну и инфраструктурну повезаност, Рама је напоменуо да је Балкан превише мали да би се земље надметале међусобно у привлачењу страних инвестиција.
ЕУ, истакао је, мора разумјети да, уколико унутар Уније постоји замор од проширења, у региону Западног Балкана постоји опасност од нестрпљења. "Не смијемо дозволити да нестрпљење буде наш непријатељ на путу ка заједничком циљу, који је ближи него икада", каже албански премијер.
Косовски премијер Иса Мустафа, који је говорио након премијера Србије Александра Вучића, такође, се заложио за сарадњу у региону, оцјењујући да је она потребна за мир и стабилност. Заједнички циљ је да "земље региона постану чланице породице европских народа".
Према његовим ријечима, "окупљањем у ЕУ Западни Балкан би био још отворенији за стране инвестиције".
Премијер Црне Горе Мило Ђукановић је подвукао је да нема сумње да ће регион Западног Балкана наставити путем пуне интеграције у европске и евроатлантске структуре. "То је важно за све наше земље, али и Европу и њен будући престиж и стабилност евроатлантског региона. Тиме одговарам на дилеме које се још и те како препознају у политичком дијалогу на европском тлу, везане за замор од проширења. Та дилема не смије бити актуелна тема. Да би Европа била глобално конкурентна мора постићи прије свега пуну стабилност, пуну фокусираност на развој и искористити све потенцијале", рекао је премијер Црне Горе.
Нема пуне стабилнсти нити оптималног коришћења потенцијала без пуног уједињења европског континента, гдје је први сљедећи корак пуна интеграција Западног Балкана, поручио је Ђукановић. Као кључно питање региона он види стабилност, а с тим у вези је казао да је недавни инцидент у Македонији показао да се том питању треба посветити већа пажња.
"Требало је дуго времена да се направи први корак између Београда и Приштине, а захваљујући храбрости и визионарству премијера Ивице Дачића и Александра Вучића, и Хашима Тачија и Исе Мустафе , тај процес је отпочео и иде у добром смјеру. Јако је важно обезбиједити даљу динамику тог процеса", додао је он.
Говорећи о БиХ, Ђукановић је казао да се још не може бити задовољно функционалношћу те земље, те да је јако важно да се послије избора успостави боља клима. "Без рјешавања тих питања, а она траже укључивања најзначајнијих фактора међународне заједнице, продужићемо рањивост западног Балкана"; нагласио је. Нестабилност региона је, каже, генерисана вишевјековним економским и демократским заостајањем за европским развојем.
Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић истакао је да су зенмље региона спремне на сарадњу на свим пољима, а посебно у економској области у циљу стварања заједничког тржишта. БиХ је, истакао је, промијенила приоритете, што значи да неконструктивни приоритети нису више на столу Предсједништва, Савјета министара, нити било којих власти у БиХ.
Актуелни приоритети БиХ су динамизирани и убрзани развој, убрзање задатака на путу европске и евроатлантске интеграције.
С тим у вези је казао да очекује да ће БиХ крајем године моћи да поднесе апликацију за чланство, а циљ је да до краја мандата овог Савјета министара, БиХ добије статус кандидата.
Други приоритет, како је додао, јесу економске реформе, а трећи владавина права и добросусједски односи.
"Повезаност ће нам омогућити да према инвеститорима наступамо заједно и јединствено", поручио је Звиздић.
Македонски премијер Никола Груевски, рекао је да су све земље региона оријентисане ка чланству у ЕУ, додајући да европска интеграција представља механизам који убрзава реформе. С тим у вези је поручио да одлагање није рјешење, већ ствара нестабилност, наводећи примјер Македоније, гдје је одлагање нанијело штету тој земљи и региону.
"Да није било одлагања мислим да би Македонија не само била чланица НАТО-а, већ би и завршила преговоре о чланству ЕУ, а и многе ствари би се дешавале на другачији начин", истакао је Груевски.
Позвао је европске званичнике да пазе на поруке које шаљу, јер свака негативна може да изазове негативне посљедице код грађана. "ЕУ мора више да се посвети овом региону, али може више да уради да се већа енергија посвети да се помогне региону да ријеши нека питања и напредује како би се придружила Унији", поручио је Груевски рекавши да би регион и Унија имали користи од тога.
За Македонију је важно да преговори што прије почну, а предложио је да се примијени примјер Словеније и Хрватске у спору Скопља са Атином.