latinica  ћирилица
31/05/2015 |  21:19 | Аутор: Вечерње новости

Сужене артерија на врату могу изазвати мождани удар

Због запушених артерија на врату и слабог дотока крви у мозак може да се јави низ тегоба. Осим дегенеративних промјена на пршљеновима, други разлог слабе циркулације су и артеросклеротичне промјене.
Сједење за рачунаром - Фото: илустрација
Сједење за рачунаромФото: илустрација

Ослабљена циркулација у задњем дијелу врата, која је често удружена са окоштавањем кичме и високим крвним притиском, може да изазове низ непријатних, али неспецифичних тегоба: вртоглавицу, несвјестицу, губитак равнотеже, заношење при ходу, осјећај нестабилности па чак и прави губитак свијести. Да је проблем у лошој циркулацији пацијенти обично открију на крају, кад већ обиђу неколико специјалиста, оториноларинголога, неуролога, офталмолога.

Професор др Мирослав Марковић, васкуларни хирург у Клиници за васкуларну хирургију Клиничког центра Србије, каже да се у оваквим случајевима обично ради о такозваном синдрому вертебро-базиларне инсуфицијенције.

- Дијагноза се тешко поставља због неспецифичних тегоба које се јављају и у другим стањима, као што су проблеми са високим крвним притиском, дегенеративним болестима кичме, па чак и обољењима средњег ува. Све ове болести могу бити изоловане, али неријетко и удружене са поремећајем циркулације у вертебралним артеријама на врату које исхрањују мали мозак, а он је одговоран за одржавање равнотеже и ход, због чега се ове тегобе и јављају - каже др Марковић.

Осим дегенеративних промјена на пршљеновима, који притискају крвни суд на свом путу кроз коштано-мишићни тунел, други разлог слабе циркулације су и артеросклеротичне промјене, односно накупљање масних наслага које сужавају артерије на врату, а самим тим смањују доток крви у мозак.

- То посебно долази до изражаја у одређеним положајима врата или наглим покретима главе, што може да доведе до потпуног прекида протока крви и тренутног прекида свијести. Ако су артерије веома сужене, један нагли покрет главом може да испровоцира чак и мождани удар у вертебро-базиларном сливу - објашњава др Марковић.

За ове артерије важи слично правило као и за каротидне: ако је запушење које узрокује тегобе 70 одсто или веће, примјењује се хируршки захват. Међутим, за разлику од обољелих каротидних артерија (на предњој страни врата), које подједнако представљају ризик за мождани удар, вертебралне артерије нису толико приступачне хиругу, па се опрезније процјењује могућност и неопходност хируршке интервенције. Такође, ако постоји више лезија, односно ако је артерија сужена на више мјеста и у дугачком сегменту, операција се најчешће не примјењује.

Једно од могућих хируршких рјешења је постављање стента, што је мање агресиван приступ, или се изводи класична хируршка интервенција преспајања ових артерија.

- Ако постоје дифузна запушења, односно на више мјеста у дужем сегменту артерије, пацијенту се савјетује медикаментозна и физикална терапија. Њом се може поправити покретљивост врата и микроциркулација, а самим тим и умањити тегобе које пацијент има. Уз ово је неопходан и хигијенско-дијететски режим, као и код свих пацијената са васкуларним проблемима - каже др Марковић.