latinica  ћирилица
25/06/2015 |  09:56 | Аутор: СРНА

Станетић: Девет стотина хиљада КМ мјесечно за измиривање дуга УБКЦ

Универзитетска болница Клинички центар у Бањалуци од маја 2016. године уплаћиваће око 900.000 КМ мјесечно /у периоду од 60 мјесеци/ да би репрограмски измирила дуг настао на основу неуплаћених доприноса и пореза.
Мирко Станетић - Фото: СРНА
Мирко СтанетићФото: СРНА

Генерални директор УБКЦ Мирко Станетић појашњава да су Пореска управа и Министарство здравља Републике Српске позитивно одговорили на захтјев ове здравствене установе да се проблем неуплаћених доприноса ријеши репрограмски.

Тако је покренута реализација једне од главних препорука јавног ревизора, који је у децембру прошле године негативно оцијенио пословање УБКЦ Бањалука.

Станетић истиче да је једна од кључних препорука да имовина УБКЦ Бањалука буде пописана, а њена вриједност процијења.

Говорећи о пререгистрацији, Станетић наводи да су Управни одбор и ресорно министарство, у складу са законским процедурама, донијели одлуку да се ова здравствена установа зове Универзитетска болница.

"То је изазвало велико незадовољство међу грађанима, који су мислили да се нешто суштински мијења. Међутим, није се промијенило ништа пошто ни једна организациона јединица није укинута", објашњава Станетић.

Он напомиње да се спектар услуга УБКЦ Бањалука веома проширио, што може потврдити чињеница да је 2006. године у Београду на лијечењу сваки дан било 440 пацијената са упутницом из Српске, док је данас тај број драстично мањи.

"До прије десетак година интервентне кардиологије, генетских истраживања, високо модуларних радиолошких обрада и ангиографа уопште није било, а данас је то свакодневница", истиче Станетић.

Он подсјећа да је до прије десет година у Републици Српској био један ЦТ, док их данас само у УБКЦ има три, као и два МР апарата, а тренутно се ради и на инсталирању ПЕТ ЦТ уређаја, који служи за позитрону емисиону томографију и компјутеризовану томографију.

Према његовим ријечима, УБКЦ Бањалука могла би добити одлуку о кардиохирургији до краја године, напомињући да то не значи да би одмах била пуштена у рад, већ се то очекује сљедеће године.

Станетић сматра да кардиохирургија више није апсолутни приоритет и напомиње да интервентна кардиологија, која је отворена 2007. године, преузима значајан дио посла кардиохиругије.

"Број услуга у 2014. години био је већи од збира интервенција интервентне кардиологије у Тузли, Сарајеву и Мостару", наглашава Станетић.

УБКЦ у Бањалуци једина у БиХ проучава генске мутације на појединим туморима, те се на основу тога одређује исправан начин лијечења.

Станетић очекује да ће изградња јужног крила УБКЦ бити завршена у року јер
је, како каже, 90 одсто посла завршено.

"Оно што мало ко зна јесте да ће површина јужног крила за 2.000 квадрата бити већа од комплетне болнице у Бијељини, те да је опрема инсталирана у њему скупља него у бијељинској болници", наводи Станетић.

Ново крило састоји се од амбулантног дијела, лабораторијске дијагностике, нуклеарне медицине, интервентне кардиологије и сале за електрофизиологију срца, те представља огроман напредак у даљем збрињавању пацијената јер ће бити одвојен амбулантни и стационарни дио.

Разговарала: Ана БЕНЦУН