Дневно само 15 минута сунчања!

Иако љекари стално упозоравају о штетности излагања сунчевим зрацима, препланула кожа и таман тен и даље су за већину идеал љепоте. Сунце заиста помаже одржавању нормалног биолошког ритма, отклања депресију и поправља расположење, али безгранично излагање тијела УВ зрачењу је штетно по здравље, али и физички изглед.

- Једини позитиван ефекат сунца на кожу је стварање витамина Д. Он има вишеструку улогу, а посљедњих деценија је све више доказа о благотворном дјеловању витамина Д на многе органе и функције организма. Неопходан је за нормално формирање костију и зуба, спречавање појаве рахитиса код дјеце, настанка остеопорозе и остеомалације код жена у менопаузи и мушкараца у андропаузи, када кости постају крте и лако ломљиве. Нове епидемиолошке студије указују да би сунчање, али умјерено, захваљујући овом витамину могло да има повољан утицај и на неке хроничне болести, као што су кардиоваскуларне, малигне, аутоимуне, инфективне... Међутим, да би се постигао жељени ефекат, изузетно је важна права мјера излагања сунцу. Превише сунчања веома је опасно због негативних ефеката зрачења. Стручњаци су јединствени у препоруци да је 15 минута излагања сунцу дневно сасвим довољно за производњу потребне количине витамина Д и његов позитиван утицај на цјелокупан организам - истиче примаријус доцент др Сузана Миљковић са Фармацеутског факултета у Новом Саду.

Др Миљковић каже да су мане и опасности прекомјерног сунчања бројне и укључују чак веома озбиљне посљедице, као што је рак коже, катаракта и макуларна дегенерација ока које су врло често и узрок сљепила. Ту је и фотодерматозе, односно тешко љечива промјена на кожи. У естетском смислу долази до прераног стварања бора, пјега и флека по лицу и другим дијеловима тијела.

- Сунчање слаби имунитет и повећава ризик од настанка инфективних болести. Чак и умјерено излагање уништава између 20 до 50 одсто ћелија имуног система у кожи. Зрачење које изазива појаву црвенила, уништава и више од половине ових ћелија, док доза, три пута већа од оне која изазива црвенило, уништава све ћелије овог типа. А за њихов опоравак, потребно је и до шест недјеља - додаје она.

УВ зраци су најопаснији љети, јер је тада највише УВБ зрака сунца. То је зрачење које не осјећамо, али оно ствара опекотине, рак коже, катаракту... Чак и када је кожа већ препланула могуће су опекотине. Ако се у љетње вријеме сунчамо око поднева, када је УВБ зрачење најјаче, осјетљивији типови коже често добију опекотину за свега неколико минута. Опекотина није предуслов за стварање тамног тена, па је боље сунчати се ујутро или касније поподне, када је сунце слабије, а ризик од опекотина далеко мањи. У том периоду, дејство зрака је сасвим довољно да покрене стварање пигмента који доводи до тамњења коже.

- Посебно осјетљива на неумјерено сунчање су дјеца до двије године, јер њихова кожа још у потпуности није развила заштитне механизме. Старије особе, такође, које се често претјерано излажу сунцу да би спријечиле развој остеопорозе, морају бити врло опрезне и придржавати се препорука о заштити на сунцу и оптималном излагању од око 15 минута дневно - каже др Миљковић.