Британски приједлог резолуције о Сребреници

У нацрту текста који је поводом 20. годишњице масовног злочина над Бошњацима у Сребреници предложила Велика Британија, осуђује се порицање геноцида у Сребреници као препрека за помирење и оптерећење за жртве, преноси Бета.

У предложеном тексту "изражава се жаљење и солидарност са жртвама на свим странама у сукобу у БиХ, укључујући и оне у Сребреници, као и њиховим породицама, и позивају надлежне власти у БиХ да обезбиједе правду за жртве и дугорочну подршку преживјелима, укључујући преживјеле жртве сексуалног насиља".

У нацрту резолуције у који је агенција Бета имала увид наглашава се суштински значај помирења на основу дијалога и "прихватања радњи из прошлости од свих страна у сукобу". Текст нацрта резолуције преносимо у цјелости:

Савјет безбједности,

Поново потврђујући Повељу Уједињених нација, Општу декларацију о људским правима и Конвенцију о спрјечавању и кажњавању злочина геноцида (Конвенција),

Подсјећајући да државе сносе примарну одговорност за заштиту цивилног становништва и да су дужне да поштују и обезбјеђују људска права свих лица на својој територији у складу са својом надлежношћу, сходно релевантним правилима међународног права, и даље потврђујући примарну одговорност сваке државе појединачно да штити своје становништво од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења и злочина против човјечности,

Подсјећајући на примарну одговорност Савјета безбједности за очување међународног мира и безбједности и изражавајући своју ријешеност да спрјечава геноцид,

Подсећајући на све пресуде Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ), основаног Резолуцијом 808 (1993) и накнадним резолуцијама у циљу кривичног гоњења лица одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије од 1991. године, и даље подсјећајући на пресуду његовог Апелационог вијећа од 19. априла 2004. (Тужилац против Крстића), у којој се наводи да је почињен геноцид у Сребреници 1995, и пресуду Међународног суда правде од 26. фебруара 2007. у којој је закључено да дјела почињена у Сребреници представљају дјела геноцида,

Констатујући да се ове године обиљежава двадесетогодишњица геноцида у Сребреници, гдје је више од 8.000 људи изгубило живот, хиљаде људи расељено, као и породица и заједница уништено,

Констатујући да су Сребреница и њена околина проглашене безбједним подручјем, у складу са резолуцијама СБ 819 (1993) и 836 (1993); признајући сталну потребу да Савјет безбједности и државе чланице даље јачају заштиту цивила у оружаним сукобима; и истичући да Уједињене нације, укључујући Савјет безбједности, треба да обрате пажњу на индикације раног упозорења на потенцијални геноцид и да обезбиједе брзу и ефикасну акцију ради спрјечавања или заустављања геноцида, у складу са Повељом Уједињених нација,

Признајући да је било невиних жртава на свим странама током сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући у Сребреници и околини,

Истичући значајну улогу коју у спрјечавању геноцида имају специјални савјетници генералног секретара за спрјечавање геноцида и одговорност за заштиту (специјални савјетници), чија функција подразумијева и да буду механизам за рано упозоравање како би спријечили потенцијалне ситуације чији исход могу бити геноцид, злочини против човечности, ратни злочини и етничко чишћење, али и високи комесар УН за људска права; и констатујући улогу коју редовни брифинзи о кршењу људских права и међународног хуманитарног права, као и говору мржње и подстицању имају у раном препознавању потенцијалног геноцида,

Поздрављајући нови Оквир Анализе који је сачинила Канцеларија специјалних савјетника као један од инструмената за процјену ризика геноцида у свакој ситуацији, и подстичући државе чланице и регионалне и подрегионалне организације да користе релевантне оквире, када је то потребно, као смјернице у њиховом раду на превенцији,

Надаље подсјећајући на обавезу свих држава чланица да испуне своје обавезе у циљу окончања некажњавања и да истраже и кривично гоне оне који су одговорни за геноцид, злочине против човјечности, ратне злочине и друга озбиљна кршења међународног хуманитарног права и констатујући да је борба против некажњавања за најтеже злочине од међународног интереса који су почињени над цивилима ојачана кривичним гоњењем ових злочина од стране Међународног кривичног суда, у складу са принципом комплементарности са домаћим надлежностима у кривичним стварима како се наводи у Римском статуту, ад хок и мешовитим трибуналима и специјализованим већима у домаћим судовима,

Констатујући да је кривично гоњење лица одговорних за геноцид и друге међународне злочине пред МКТЈ и домаћим правосудним системима, укључујући Суд Босне и Херцеговине, и даље кључно за процес националног помирења и поновног успостављања и очувања мира у Босни и Херцеговини, и поздрављајући такође снажну регионалну сарадњу између домаћих тужилаштава која доприноси очувању мира, правде, истине и помирењу између земаља у региону.

Констатујући да се процјењује да је почињено хиљаде случајева сексуалног злостављања жртава на свим странама за време сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући и Сребреницу; констатујући такође да силовање и други облици сексуалног насиља могу представљати злочин против човечности или конститутивни акт у вези са геноцидом; и подсећајући да силовање и други облици сексуалног насиља у оружаном сукобу представљају ратни злочин и грубо кршење Женевских конвенција и пратећег протокола Један.

1. Најстроже осуђује геноцид и сва кршења и злоупотребе људских права и сва кршења међународног хуманитарног права;

2. Најстроже осуђује злочин геноцида у Сребреници, као што је утврђено пресудама МКТЈ; и Међународног суда правде, и све друге доказане ратне злочине и злочине против човечности почињене током сукоба у Босни и Херцеговини;

3. Сагласан је да прихватање трагичних догађаја у Сребреници као геноцида представља предуслов за помирење, позива политичке лидере на свим странама да признају и прихвате чињеницу о доказаним злочинима као што су утврдили судови, и у том смислу осуђује порицање овог геноцида које омета напоре у правцу помирења, и такође признаје да континуирано порицање дубоко потреса жртве;

4. Изражава жаљење и солидарност са жртвама на свим странама у сукобу у Босни и Херцеговини, укључујући и оне у Сребреници, као и њиховим породицама, и позива надлежне власти у Босни и Херцеговини да обезбеде правду за жртве и дугорочну подршку преживелима, укључујући преживеле жртве сексуалног насиља;

5. Потврђује још једном своју подршку Мировном споразуму закљученом у Дејтону и потписаном у Паризу 14. децембра 1995, као и Споразуму о стварању Федерације Босне и Херцеговине, потписаном у Дејтону, 10. новембра 1995. (С/1995/1021, анекс) и позива стране да се строго придржавају својих обавеза који произлазе из тих споразума;

6. Наглашава суштински значај помирења на основу дијалога, прихватања радњи из прошлости од свих страна у сукобу и посвећености правди и подршци жртвама, као основу за јачање безбедности, стабилности и просперитета, како у Босни и Херцеговини тако и у ширем региону; и у том циљу поздравља недавни споразум Парламента и политичких лидера Босне и Херцеговине у вези са амбициозним програмом реформи, који укључује посвећеност мерама за убрзање процеса помирења, и подстиче све грађане Босне и Херцеговине да заједно раде на унапређењу мира, правде, толеранције и помирења;

7. Поздравља рад Међународне комисије за нестала лица и њену помоћ владама Босне и Херцеговине, као и ширем региону, у проналажењу и идентификацији посмртних остатака жртава на свим странама, који је суштински допринео довођењу починилаца пред лице правде;

8. Наглашава важну улогу коју жене и цивилно друштво, укључујући организације жена и лидере званичних и незваничних заједница, могу да имају у посредовању и доношењу постконфликтног решења; поново истичући континуирану потребу да се постигне више успеха у спречавању сукоба већим учешћем жена у свим фазама посредовања и постконфликтног решавања и посвећивањем веће пажње родним питањима у свим дискусијама релевантним за спречавање сукоба;

9. Позива државе да спречавају и сузбијају геноцид и друге тешке злочине у складу са међународним правом, поново потврђује ставове 138 и 139 Завршног документа Светског самита из 2005. године (А/РЕС/60/1) о одговорности за заштиту становништва од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења и злочина против човечности;

10. Позива оне државе које још нису ратификовале Конвенцију нити јој приступиле да размотре такву могућност по хитном поступку и да, по потреби, донесу националне законе и прописе како би испуниле своје обавезе у складу са том конвенцијом;

11. Поздравља напоре да се поведе истрага и кривично гоне сви оптужени за озбиљна кршења међународног хуманитарног права за време сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући геноцид у Сребреници, позива све државе да сарађују са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, Међународним резидуалним механизмом за кривичне трибунале и националне правосудне системе, укључујући Суд Босне и Херцеговине, и захтева да МКТЈ што експедитивније оконча свој рад, што би представљало виталан допринос унапређењу мира, правде, истине и помирења;

12. Позива државе чланице да по потреби израде образовне програме на основу којих ће будуће генерације извлачити поуке у вези са геноцидом, ратним злочинима, етничким чишћењем и злочинима против човечности из прошлости, како би се спречило њихово евентуално понављање;

13. Подстиче државе чланице да одреде националне контакт особе које би се бавиле заштитом цивила од свирепости; путем ефикасне превенције и реаговања и које би могле да се редовно састају и координирају кораке у циљу размене најбоље праксе у вези са брзим реаговањем и спречавањем свирепости, са другим државама чланицама и релевантним регионалним и субрегионалним механизмима за спречавање и реаговање на масовна зверства, специјалним саветницима и другим релевантним телима Уједињених нација, и с тим у вези признаје одговорност глобалне мреже националних контакт особа у погледу заштите;

14. Поново потврђује значај поука које треба извући из неуспеха Уједињених нација у спречавању геноцида у Сребреници, као што је изложено у извештају генералног секретара у вези са Резолуцијом Генералне скупштине 53/35 (А/54/549), као и позив из овог извештаја упућен међународној заједници да се максимално заложи како се не би дозволило да се такве страхоте поново догоде и одлучује да треба брзо и ефикасно деловати како би се спречило понављање такве трагедије и у том циљу користи сва одговарајућа расположива средства, у складу са Повељом Уједињених нација;

15. Признаје да озбиљна кршења или злоупотребе међународних људских права или озбиљна кршења међународног хуманитарног права, укључујући она која подразумевају сексуално насиље и насиље на родној основи, могу бити рани показатељ пута у геноцид, и с тим у вези поздравља напоре Уједињених нација усмерене ка унапређењу колективног реаговања на будуће ризике кршења и злоупотребе међународних људских права и кршења међународног хуманитарног права кроз Human Rights Up Front;

16. Захтева од генералног секретара да обезбеди већу сарадњу постојећих механизама за рано упозорење у циљу спречавања геноцида и других озбиљних међународних злочина, како би се помогло у откривању, процени и реаговању на изворе тензије и тачке ризика, или откривању угроженог становништва, и подстиче генералног секретара да Савету и даље доставља информације и анализе за које сматра да би представљале допринос у том погледу.