latinica  ћирилица
04/08/2015 |  12:35 | Аутор: Агенције

Киоске брзе хране измислили још стари Римљани

То што данас имамо киоске са брзом храном, гдје можемо да купимо пљескавицу, рол-виршлу или комад пице у ходу, треба да захвалимо Римљанима.
Антички "киоск брзе хране" - Фото: blic.rs
Антички "киоск брзе хране"Фото: blic.rs

Уличне тезге, на којима се продају разне ђаконије, измишљење су још античком Риму. "Храна за ношење" била је свакодневница живота Римљана – од сланих грицкалица које су јели док су гледали борбе гладијатора у Колосеуму, до кобасица и пржене рибе које су куповали како би презалогајили након релаксирајуће купке у својим чувеним купатилима.

Нахранити 50 милиона душа није била мала ствар, као што показује изложба посвећена храни и пољопривреди у доба Римског царства која је организована у италијанској престоници. Несташице хране пријетиле су да изазову нереде, па чак и да доведу до смакнућа властодржаца. Том ризику први римски цар Октавијан Август (63. п. н. е – 14. н. е.) није желио да се изложи, зато је благовремено увозио и правио залихе пшенице, уља, вина и других производа, што је утицало на прехрамбене навике његових поданика.

Типичан римски дан почињао је са јентакулумом, тј. доручком – слани хлеб, сушено воће и јаја уз млијеко или вино. Касније би Римљани на брзину појели прандијум - ручак, у неком од термополија, претечама данашњих ресторана брзе хране или у једном од бројних попина, винских бистроа који су уједно били и коцкарнице и бордели. Предвече би богати Римљани приређивали раскошне банкете на којима су се послуживала најразноврснија јела од пауновог језика до печених пухова, док је остатак становништва вечерао чорбаста јела од поврћа у којима би се понекад нашао и који комад меса.

- Логистика коју су Римљани спроводили како би нахранили своје становништво је фасцинантна - рекла је Оријета Росини, кустос изложбе "Ара Пацис", истичући колико је било тешко утажити глад милион људи, колико је живјело у том најмногољуднијем граду у прединдустријској ери.

Римљани су током цијеле године из Египта допремали жито које се у товарима од по 500 тона превозило приватним бродовима од Александрије до Рима под стриктним надзором државе у једном од најранијих примјера сарадње приватног и државног сектора. Цар је био једини дистрибутер насушног хљеба, једини одговоран за допремање хране - казала је Росинијева.

Август је повећао своју популарност тако што је сваког мјесеца 20.000 грађана, слободних мушкараца старијих од 17 година, бесплатно добијало по 35 килограма брашна. Рим је, такође, у великим количинама увозио уље, месо, као и вино, чија је цијена у малопродаји била багателна.

Иако су се на њиховим трпезама често налазила егзотична јела, римски императори су највише вољели воће и поврће: Тиберије је обожавао краставац, а Август је мркву, каже Росинијева.

Угљенисани остаци хране пронађени током археолошких ископина у Херкуланеуму, граду уништеном када и Помпеја у ерупцији Везува 79. године, показују да су Римљани били зачетници не само "медитеранске исхране", већ и "глобализације хране" данас присутне готово у свим супермаркетима. Наиме, вино су увозили из Галије и са Кипра, уље из Андалузије, мед из Грчке, а гарум, ферментисани рибљи сос за којим су лудјели, из Португала.

Храна је за Римљане била такав приоритет да је цар Диоклецијан (284–305) увео строгу контролу цијена, мада су неке намирнице биле ван домашаја за већину становника, као, на примјер, пилетина, која је била изузетно скупа. Примјера ради, пекар који је зарађивао 50 сребрњака дневно морао је да издвоји 60 да би купио два пилета, 30 за литру напуљског вина, 12 за 300 грама свињетине и четири за 25 смокава.