Јод у превенцији рака дојке

Нажалост, логика "ваљда неће баш на мене" може се испоставити као лажна утјеха. Подаци Свјетске здравствене Организације (СЗО) су неумољиви. Број људи у свијету којима се дијагностикује рак порастао је у 2012. години на 14 милиона, а предвиђа се да ће број обољелих до 2025. године прећи 20 милиона са тенденцијом даљег пораста.

СЗО биљежи и праву епидемију рака дојке. Та болест сада је најчешћи облик рака женске популације у 140 земаља свијета. И у Србији је то главни злоћудни тумор код жена. Према подацима са националног института за скрининг рака дојке, сваке године оболи више од 4000 жена, док 1600 особа усљед ове опаке болести пријевремено заврши свој живот.

Чињеница је да односи милионе живота сваке године, да нас може задесити у било којој доби живота и да је лијечење веома скупо и са непредвидивим исходом, што у први план истиче важност превенције које се многи касно сјете.

У поменутом извјештају СЗО се наводи да чак и развијене земље имају проблема са скупим третманима лијечења и његе обољелих, због чега би јачи акценат требало ставити на образовање становништва и развијање свијести о превенцији. Новија клиничка истраживања показала су директну повезаност уноса јода и превенције ширења рака дојке, што представља револуционарно откриће.

Истраживање које је спровео Асхутос Схривавастава са својим тимом, објављено у јулу 2006.године, показало је да јод има цитотоксично дејство на ћелије рака.

Доказано је да јод код ћелија рака изазива програмирано одумирање. Иако препоручене дневне количине јода према СЗО износе 150 микрограма, стручњаци вјерују да то није довољно. Јод уносимо путем исхране. Природно раствореног јода има у морским плодовима, алгама...