Балкану забрањено оно што је ЕУ дозвољено
Да би гас дошао до Европе, нађено је неутрално рјешење за избјегавање одредбе којом је забрањено да иста компанија буде и власник гасовода и власник гаса. Брисел објашњава да за "подводни дио гасовода то правило не важи"!
Зашто је Европљанима сметао "Јужни ток", а не смета им "Сјеверни ток два"?
Тај пројекат предвиђа изградњу два подморска гасовода од Русије до Њемачке испод Балтичког мора, са укупним годишњим капацитетом од 55 милијарди метара кубних гаса.
"Гаспром" је трошкове пројекта процијенио на 9,9 милијарди евра, а планирано је да нови гасовод почне са испорукама до краја 2019. године.
Чињеница да су уговор са "Гаспромом" потписале компаније из Њемачке, Холандије, Аустрије и Француске говори о томе да је ЕУ и те како потребан овај пројекат јер Европа тако обезбјеђује несметане испоруке гаса и осигурава енергетску безбједност.
При томе, жалбе Украјине, која ће остати заобиђена у транзиту руског гаса, и оптужбе на рачун Брисела да је потписивањем тог уговора "издао" Кијев - нико у ЕУ није узео у разматрање.
Европљанима је постало јасно - или ће сарађивати са Русима или слиједе велики енергетски проблеми јер је прича о америчким шкриљцима била, ипак, само политички маневар.
И тако су Балкан и земље регије остале без "Јужног тока", пошто су за њих важила правила која не важе за остатак Европе. А ти разлози су искључиво политичке природе, наводе руски портали.
"Јужни ток" је постао жртва глобалне геополитичке игре коју је спроводио Запад, на челу са САД, а један од циљева блокаде овог пројекта било је задржавање транзита гаса кроз Украјину.
Међутим, чим су Европљани схватили да је "враг однио шалу", услиједио је договор за "Сјеверни ток два" који наставља тамо гдје је стао "Сјеверни ток" из 2011. године, који директно спаја руски град Виборг и њемачки Љубмин.
У Кијеву су вијест о "Сјеверном току два" доживјели као издају украјинских интереса. Украјина је бијесна јер ће им Запад сада преотети транзит руског гаса и извор прихода.
Ко су добитници? Европа, а прије свега Њемачка, која постаје главна тачка уласка руског гаса у Европу. Са "Сјеверним током два" она ће добити све економске и политичке погодности, укључујући новац, радна мјеста и јачање своје улоге на енергетском тржишту.
Губитници су Украјина и земље западног Балкана.
Експерти сматрају да, саботирајући "Јужни ток" и отежавајући "Турски ток", најјачи европски играчи онемогућавају Србију, Бугарску и Грчку да добију инвестиције у инфраструктури, без плаћања транзита гаса и нових радних мјеста.
Регионални значај тих земаља у гасном сектору неће ојачати јер најјачима не одговара да оне повећају своју економску независност.