Научници траже ГМ ембрионе, бебе су сљедеће?
У извјештају Хинкстон групе (ријеч је о међународном конзорцијуму научника који се између осталог бави везом између генетике и етике), наводи се да је генетски код ране фазе ембриона "од изузетног значаја" за истраживање у циљу елиминисања потенцијалних болести.
Прије свега се мисли на оне болести које насљеђујемо од родитеља. У извјештају се још наводи да још увијек није морално прихватљиво да се рађају генетески модификоване бебе, али да би се уз одређене услове то могло промијенити у будућности.
Хинкстон група је имала састанак поводом изузетних достигнућа на пољу генетике. Откривена је палета нових техника које комбинују такозвано "сателитско навођење молекула" када је у питању њиихов пут у наш ДНК, а све то уз пар “молекуларних маказа“ који ће их исјећи тачно онда када дође вријеме за то.
Овај процес отвара многа врата, али у основи значи да би генетески модификоване бебе могле постати реалност.
Почетком године, тим научника са кинеског универзитета Сан Јат-сен, дошао је до открића да би грешке у нашем ДНК које доводе до крвних поремећаја могле бити кориговане ембрионима који се налазе у раној фази.
То би значило да ћемо можда у будућности бити у стању да спречимо рађање дјеце која би због гена њихових родитеља била изложена ризику да у неком периоду живота оболе од рака. Ово би могао бити огроман корак у генетској терапији.
Љекари су ову технику већ примијенили код дјеце која су рођења без имуног система. Иако су симптоми били унапређени, у неким случајевима дјеца су ипак обољела од рака. Оно што је сигурно, то је да ће се у будућности радити на томе да промјена нашег генетског кода прође готово без икаквих нуспојава.
Имајући у виду то да се ове промјене неће пренијети на сљедећу генерацију, већ само на особу на којој се примјењују, чини их још мање контроверзним.
Ипак, тренутно се у свијету воде дебате да ли је морално вршити генетске модификације ембриона или их треба забранити.
Закључак Хинкстон групе у Манчестеру је да је ова техника до сада показала одличне резултате и да бисмо одлуку о овом питању морали донијети што прије.
- Вјерујемо да ова технологија има огроман потенцијал и да морамо у скоријој будућности донијети одлуку какве конкретно потезе ћемо правити - наводи Група.
За разлику од Британаца, њихове америчке колеге са Националног здравственог института, одбијају да финансирају било какво едитовање ембриона.
- Ово је питање о коме смо дебатовали годинама и чврсто смо увјерени да је то линија коју не бисмо смјели да пређемо - рекао је др Френсис Колинс, предсједник овог института.
Имајући у виду подијељеност научника широм свијета, односно добре и лоше стране модификовања људских гена, нема сумње да ће се о овом питању у здравственим круговима, у блиској будућности тек дебатовати.