Људи баш и нису толико посебни колико мисле
Фосили створења пронађени су у дубокој пећини у близини чувених локалитета Стеркофонтејн и Сварткранс, 50 километара сјеверозападно од Јоханесбурга који деценијама пружају комадиће слагалице људске еволуције.
- Све вријеме нам је била пред носом у овој најистраженијој долини Африке - каже Ли Бергер са Института за еволутивне студије универзитета Витватерсранд у Јоханесбургу.
Нова врста која је у научном журналу "И-Лајф" названа "хомо наледи" у част пећине у којој је пронађена. Наледи на сесото језику Јужне Африке значи "звијезда".
Палеоантрополози су закључили да је ова врста сахрањивала своје мртве што је нешто што је везивано - процесом дедукције - искључиво за људе.
Највећу афричку колекцију хомонина - људских и фосила везаних за сродне врсте - чини 15 појединаца, од дјеце до старих, састављених из више од 1.500 комадића.
Остаци ниједне друге врсте нису пронађени тамо, а на костима није било трагова зуба или канџи што је све указивало на то да није ријеч о остацима из јазбине предатора или замке већ гробном мјесту.
- Чини се да је, пошто смо елиминисали све друге могућности, хомо наледи свјесно и намјерно одвајао тијела покојника - рекао је Бергер Ројтерсу.
- То нам показује да су на себе гледали као на врсту другачију од других животиња - додао је.
Бергер је одбацио теорију да су можда чували тијела мртвих дубоко у пећини како би одбили лешинаре и хијене.
- Само су одабрали своје мртве. Да су то радили, онда би одлагали све што би могло да привуче лешинаре или предаторе - рекао је он.
Ово није први пут да студија наших рођака, истребљених или живих, даје доказе да људи немају монопол на одређене врсте понашања, пише Ројтерс.
Џеј Гудал је 1960. примијетила да наши најближи живи рођаци - шимпанзе, користе влати траве као би "пецали" термите, што је прва забиљежена употреба просте алатке код животиња.
Остаци хомо наледија пронађени су у пећини у септембру 2013. Хомо наледи је имао мозак нешто већи од мозга шимпанзе али је његова старост за сада енигма, каже Бергер.
Разлог је што су кости намјерно пребачене у дно пећине па испод али и преко њих није било камења, земље за проучавање. Такође, није било ни фосила других животиња.
- Али из њихове морфологије можемо да закључимо када су се појавили. Ако се не варамо, то је било прије 2,5 милиона година - рекао је Бергер.
Локалитет је иначе на УН-овој листи свјетског насљеђа под називом "Колијевка човјечанства" због богате колекције фосила хоминина.