Извршни савјет Унеско можда и о Косову?
Засједање почиње сједницом Бироа Извршног савјета Унеска који ће у сриједу разматрати прелиминарни дневни ред, али ће одлука о коначним темама за расправу бити донијета на првој пленарној сједници 12. октобра, пише "Данас".
Да би се захтјев Косова нашао на дневном реду потребна је већина гласова Извршног савјета.
"Србија ће се успротивити стављању косовског захтјева на дневни ред, као и чланству Косова у Унескоу", рекао је недавно минстар спољних послова Ивица Дачић.
Он је рекао да су 32 земље од 58 чланица Извршног савјета признале Косово, а 26 нису.
"То значи да нас чека тешка борба за заштиту наших интереса. Сви у свијету са којима смо разговарали у Унеско о нашем културном и вјерском наслијеђу на КиМ, сви су сагласни са нашом аргументацијом, али постоји велика разлика између вербалне сагласности и формалног одлучивања, имајући у виду да су те земље признале независност Косова", казао је Дачић.
Став Београда је да о том захтјеву не треба разговарати док се о томе не буде ријечи у Бриселу, јер смо се на самом почетку договорили да то буде једна од тема дијалога, рекао је Дачић.
"Због тога сматрамо да је штетно за даљи дијалог Београда и Приштине да се о овој теми одлучује на основу једностраних потеза Приштине и на основу прегласавања у Унеско", рекао је Дачић.
Приштина наводно намјерава да искористи могућност која постоји у Уставу Унеска да до чланства дође преко одлуке Генералне конференције (представници држава-чланица), а на препоруку Извршног савјета.
За препоруку је потребна проста већина Извршног савјета а за одлуку о пријему двотрећинска вецина присутних чланица Генералне конференције.
Уколико Приштина добије препоруку за Србију не би било добро да велики број чланица Генералне конференције буде уздржан јер се броје само гласови "за" и "против", што би Косову могло да омогући да до већине дође са релативно малим бројем гласова.
Засједање Генералне конференције одржава се до 3. до 18. октобра.
Унеско броји 195 пуноправних и 8 придружених држава чланица, а Извршни савјет 58 чланова (које бира Генерална конференција).
Дачић је рекао да формално-правно Косово нема право да буде чланица Унеска, јер Уједињене нације нису дале такав приједлог, додајући и да су оне одбиле да подрже такав приједлог Косова.
"Суштински, Косово не испуњава све предуслове да може да постане чланица Унеска зато што су објекти који су под свјетском културном заштитом, заштитом Унеска на Косову, проглашени да су у опасности и то од оних који желе да буду чланови Унеска", рекао је Дачић.
Све институције Србије ангажовале су се у дипломатској офанзиви да се спријечи пријем Косова у Унеско, од предсједника Србије, владе, Министарства спољних послова до Српске академије наука и умјетности и Српске православне цркве.
Пријем Косова у Унеско (УНЕСЦО) била би самоуништавајућа одлука ове организаје рекао је министар спољних послова Ивица Дачић, додајући да би то било апсурдно као и када би неко предложио да Исламска држава постане чланица УНЕСЦО.
Он је изјавио је да ће Влада Србије затражити да Унеско не гласа о пријему Косова док се о питању заштите имовине Српске православне цркве са Приштином не разговара у Бриселу.
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је инцијативу Приштине окарактерисао "врхунским цинизмом" и политички неодговорну.
"Они који то данас траже су главни виновници разарања стотина српских светиња на Косову. Мислим да је сама идеја да они који су изашли из рата као ратни команданти па се онда пресвукли и постали политичари данас траже да управљају и одлучују о светињама које су док су били у униформама разарали - то је врхунац цинизма и политичке неодговорности", рекао је својевремено Ђурић.
Синод СПЦ генералном дректору УНЕСКО-а Ирини Боковој поручио да би евентуално усвајање захтјева Косова за чланством у тој свјетској организацији имало далекосежне посљедице за само хришћанско културно насљеђе и за перспективу заједничког живота Срба и Албанаца и других народа на КиМ у будућности.
У писму Боковој, које је потписао патријарх Иринеј, Синод подсјећа да су четири објекта свјетске културне баштине под заштитом УНЕСКО- на Косову и Метохији уписана као "средњовјековни споменици на Косову" светиње Српске православне цркве.
Поред њих, то се с правом може казати и за скоро свеукупно хришћанско културно наслијеђе на овом тлу, од четвртог, а особито од средњег вијека па до данас, наведено је у писму Синода.