Јавни емитери: Неопходна ефикасна наплата РТВ таксе
Посебан акценат стављен је на стабилан и трајан начин финансирања, независност медија, унутрашњу реформу, измјене закона о јавним емитерима и дигитализацију. Без рјешавања ових проблема нема ни апликације за чланство у ЕУ, поручују из делегације ЕУ у БиХ која је организовала конференције.
За сва три јавна сервиса у БиХ тренутно је најважније ријешити проблем неефикасне наплате РТВ претплате. У оптицају су бројни приједлози, али се као тренутно најбоље рјешење намеће селективни модел који се користи у нордијским земљама.
Слободан Бошковић, предсједник Управног одбора Радио-телевизије Републике Српске, каже да је једно од рјешења одређивање група грађана које би биле у много повољнијем положају него што су сад. Навео је да би то нпр. могли да буду пензионери, незапослени, социјално угрожени или друге категорије. Како је рекао, пронашао би се модел обезбјеђивања стабилног финансирања и много веће могућности развоја јавних РТВ сервиса.
Све ово потребно је до краја године законски регулисати и примјењивати у пракси како развој јавних емитера не би тапкао у мјесту.
Џемал Шабић, гелерални директор Федералне радио-телевизије, рекао је да је без такве законске мјере у овом моменту све остало неизвјесно. Како је нагласио, "потребно је поставити ствари на своје мјесто, као што је то у развијеним демократским земљама - процес дигитализације".
На листи приоритетних задатака, осим уређеног финансирања усклађеног са законом и независности медија, је и процес дигитализације. Делегација ЕУ незадовољна је што још постоје дијелови БиХ до којих не допире радио-телевизијски сигнал. Захтијевају убразање процеса дигитализације.
- Могу још једном поновити свим лидерима, политичким актерима, представницима у законодавним тијелима да се заиста озбиљно позабаве овим питањем - рекао је Ханс Гунар Вигемарк, специјални представник Европске уније у БиХ.
Прва фаза дигитализације, за коју је издвојено више од 6,5 милиона КМ, требало би да буде завршена до краја године, када би дигитални сигнал требало да добију Бањалука, Сарајево, Мостар и Тузла.