КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ПРОТИВ БАРАШИНА И КРЕСО

Осим Медџиде Кресо и Барашина, кривична пријава поднесена је против тужилаца Аднана Гуламовића, Бехаија Крњића, Божидарке Додик, Дубравка Чампаре, Џемиле Беговић, Џевада Муратбеговића, Ибре Булића, Мирка Лечића, Муниба Халиловића, Сање Јукић, Славице Терзић, Весне Илић и међународног тужиоца Јуде Романа, те Н.Н. тужиоца и судија обухваћених истрагом. "Према законским обавезама о дужности провођења истрага и скупљања материјала, тужиоци и судије Суда и Тужилаштва БиХ добили су оригиналне доказе, овјерене изјаве свједока, доказне материјале друге природе и писмена инсистирања Хрватског удружења логораша Домовинскога рата да се иницира, проведе, води и доврши истрага о почињеним кривичним дјелима ратних злочина над укупно 14 444 особе хрватске националности, познате именом и презименом као и мјестом страдања, уписаних у Регистар Међународног Црвеног крста", наводи се у пријави. "Кроација либертас" у пријави наводи да су тужиоци и судије Тужилаштва и Суда БиХ пропустили да правовремено узму изјаве, материјалне доказе и друге информација о кривичном дјелу ратних злочина почињеним над овим особама чиме су починили кривично дјело злоупотребе службеног положаја и овлаштења, несавјесно дјеловање у служби с намјером закидања жртава за њихово право на правду и судску сатисфакцију, тешке пропусте у раду с циљем намјерног наношења штете трећим особама кривичним дјелом намјерног, несавјесног и немарног чињења или нечињења и опхођења у раду са пријављеним жртвама. У пријави се подсјећа да је Хрватско удружење логораша протеклог рата у БиХ главном тужиоцу БиХ Милораду Башарину прошле године упутило допис са захтјевом за покретање истраге против генерала Армије БиХ Расима Делића због почињених ратних злочина над хрватским цивилима и ратним заробљеницима са исказима свједока и материјалним доказима, али да поступак никад није покренут. "Кроација либертас" наводи да, након достављања доказних материјала, оригиналних докумената и исказа свједока, истрага није покренута ни против Алије Изетбеговића, који је умро у међувремену, затим Хариса Силајџића који је осумњичен за противправна затварања цивила, оснивање концентрационих логора, мучење цивила и противправно именовање управника конц- логора у БиХ под контролом Армије БиХ, те у случају Сефера Халиловића, осумњиченог за кривично дјело ратног злочина над небошњачким цивилима и ратним заробљеницима. "Кроација либертас" констатује да Бошњаци у БиХ, ратни злочини које су они починили, као и концентрациони логори смрти Армије БиХ уопште нису предмет рада Суда и Тужилаштва БиХ што, како се истиче, представља јединствен случај пристраности у раду правосудних институција БиХ које би морале да се једнако односе према свим грађанима данашње БиХ. Ова невладина организација отворено поставља питање "Јесу ли Суд и Тужилаштво БиХ у рукама само једне националне политике и једног народа - Бошњака?". "Јесу ли Суд и Тужилаштво БиХ приватне институције које имају за циљ производњу и фабриковање лажи и неистина о томе како су једине жртве Бошњаци, а једини џелати Хрвати и Срби или сва три народа осјећају тешке посљедице несретних превирања у БиХ кроз властите жртве? Је ли овакво противправно, противуставно и пристрано (не)поступање правосудних институција у ствари покушај да се у књигама историје произведе једна или више `службених` лажи како би се један народ фаворизирао, а остали ставили у подређен и подчињен положај како би им се наметнуо колективни осјећај кривице?", пита "Кроација либертас". Домаћа и свјетска јавност, истиче ова невладина организација, уопште нису упознати са стравичним размјерима ратних злочина које су починили припадници Армије БиХ и муџахедини који данас, 15 година након рата своје жртве срећу на улици без икаквих санкција. "Због несавјесног рада и нечињења радњи истраге и процесуирања дјела ратних злочина које су починили Бошњаци, домаћа и међународна јавност може доћи до потпуно кривог, погрешног и нетачног закључка да Бошњаци и муслиманска Армија РБиХ нису чинили ратне злочине што не одговара истинитом и чињеничном стању, а доказ су бројне жртве чији је број тешко и утврдити због намјерних пропуста у раду државних правосудних институција", упозорава ова невладина организација. "Кроација либертас" подсјећа да, према информацијама и доказима Савеза логораша Републике Српске, Тужилаштво БиХ није покренуло ни један случај за укупно 3 800 жртава српске националности, познатих именом и презименом и мјестом страдавања у селима и енклавама око Сребренице која је тада била под контролом Армије РБиХ. "Пошто Тужилаштво није покренуло нити једну значајнију истрагу над цивилима из реда српског народа, Савез логораша РС је прекинуо сваку сарадњу са том институцијом БиХ која се јасно и отворено ставило у незамисливу правну заштиту припадника Армије РБиХ, особа осумњичених за кривична дјела ратних злочина над цивилним жртвама из реда српског народа. Потпуно исти третман правног игнорисања, занемаривања и непроцесуирања кривичних дјела ратног злочина од стране Тужилаштва БиХ проводи се константно и над Хрватима у БиХ", истиче "Кроација либертас" Овакво понашање Суда и Тужилаштва БиХ, оцјењује ова невладина организација, дубоко је нарушило повјерење и односе између припадника три конститутивна народа у БиХ чија будућност није утемељена на истим основама, једнаким правима и третирању пред Законом БиХ. "То може довести и до личних приватних освета између жртава и починилаца ратних злочина што цијелу земљу на крају може одвести у нека нова несретна превирања. Приступ правосуђа БиХ - да су Бошњаци једине жртве у БиХ је неискрен и нетачан и онемогућава искрено успостављање повјерења међу нашим народима", истиче се у саопштењу. "Кроација либертас" наводи да је крунски доказ двоструких и дискриминацијских аршина, очитих неправилности и поступања у провођењу истог закона одлука да се особе ухапшене у недавној акцији "Свјетлост" у Горњој Маочи које се терете за кривично дјело тероризма бране са слободе под, како се каже, и више него смијешним забранама како не смију међусобно комуницирати иако се зна да сви они живе у истом селу. "Особе из АИД-а су веза између политичког бошњачког круга и правосудног система БиХ. Ова паралелна обавјештајна служба служи и за прикупљање доказа против опонената и врши незаконито и неовлаштено прислушкивање с више локација без знања овлаштених институција или уз њихову дјеломично прећутну сагласност. Сматра се да је све то у вишем интересу политике националне сигурности бошњачког народа у БиХ чиме се легалне и уставне институције заобилазе те се успоставља активна параобавјештајна мрежа коју можда чине и високи представници правосудних институција у што оправдано сумњамо", истиче се у тексту.