X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
21/10/2015 |  09:47 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Промоција документарног филма "Дјеца" у продукцији РТРС-а (ВИДЕО)

“Од идеје до реализације филма протекло је годину дана. Податак да су тренутно живе три мајке које су изгубиле по три сина који су погинули као припадници Војске Републике Српске, био је полазиште за студиозније истраживање које ме опет довело до ужасавајуће чињенице да је у протеклом рату укупно 18 српских породица изгубило по троје дјеце", каже Денис Бојић, аутор документарног филма "Дјеца" у продукцији Радио Телевизије Републике Српске.
Сцена из филма "Дјеца" - Фото: РТРС
Сцена из филма "Дјеца"Фото: РТРС

Бојић појашњава да филм прати четири породице из четири различита мјеста у Републици Српској. "Иако све породице веже слична трагедија, свака прича на свој начин изузетно је специфична. И свака вас оставља без текста”, истиче аутор филма.

Промоцију филма “Дјеца” РТРС прво организује у Бањалуци 26. октобра у Мултиплексу Палас. У склопу промоције биће представљене фотографије из породичних архива и оне настале са снимања филма, а изложба ће бити постављена у порти Храма Христа Спаситеља од 22.октобра, сваки дан од 8.00 до 19.00 часова. У оквиру промоције, за 54 припадника Војске Републике Српске, којима је овај филм посвећен, 26. октобра у 16.00 часова, такође у Храму Христа Спаситеља, биће служен парастос.

Након бањалучке премијере у новембру се очекује и београдска премијера и изложба фотографија, а потом слиједи фестивалски живот филма.

“Колико год овај филм био тужан и тежак он је једноставно морао бити снимљен и самом том чињеницом постигли смо циљ. Сљедећи циљ је да филм да значајан допринос у култури сјећања српског народа и да што више људи ван српског говорног подручја погледа филм и да се наравно што више њих упозна са жртвом и страдањем једног народа”, каже Денис Бојић.

Декан Филолошког факултета на Универзитету у Бањалуци Младенко Саџак, пишући рецензију за филм, о том филму је рекао: “Овај филм се удаљио од класичне документаристике; по експресивном ритму, по симболици лајт-мотива, по израженој „суздржаној напетости“, која му даје немалу сугестивност, а посебно по мозаичкој композицији, која спаја и веже све приче и мотиве у једну цјелину, он се приближио поетици самосвојности и артизма, чији аутори настоје да се ослободе (а у овом случају се у томе успјело) од свих устаљених поступака и наслијеђених клишеа. Исте трагике, исти родитељски уздаси немоћи и туге, исте љубави према мртвој, али вјечно живој дјеци, стварају утисак да је свака од ових прича, у суштини, истовјетна са било којом од оних преосталих, неиспричаних – све су се наше породице погинулих и несталих, као по неком неписаном али крвном закону, овдје чврсто и трајно повезале у болу, несрећи и поносу.”

“Драматични и потресни тренуци који ће, вјерујем, остати дубоко у свим члановима екипе, немјерљиви су у односу на бол кроз коју су родитељи и преживјела браћа поново пролазили. Суштина је била да се о сваком дјетету направи документ, да се погинули синови отргну од обичне статистике о броју погинулих и да се кроз исповјест коју само отац и мајка могу испричати, направи животна прича која пружа отпор забораву” каже поводом промоције, аутор Денис Бојић.