Зашто се зими више разбољевамо?
Наравно, бацили, а не вријеме јесу главни кривци. Међутим, постоји неколико разлога зашто су заправо веће шансе да се разболимо у ово доба године.
Наши гени се мијењају са годишњим добима, баш као и вријеме
Недавно истраживање је открило да се чак четвртина нашег ДНК мијења са годишњим добима. Студија је открила да током зимских мјесеци наша тијела повећавају број гена одговорних за упале.
Са друге стране, током љета изражен је сасвим другачији скуп гена, укључујући и оне који помажу у регулисању шећера и жеље за неком храном.
Тада се такође активирају и многи дијелови нашег имуног система који нас бране од инфекција и прехладе.
Научници су проучавали податке претходних истраживања, фокусирајући се на ДНК људи све док нису скупили информације о приближно 1.000 особа које живе у шест различитих земаља: Аустралији, Њемачкој, Америци, Уједињеном Краљевству, Исланду и Гамбији.
На овај начин су пратили људске гене као и њихову промјену током времена у зависности од локације и изложености сунцу.
Открили су да су у Европи инфламаторни гени код људи појачани током зимских мјесеци, док су у Гамбији гдје практично нема зиме, ови гени појачани у сезони киша, када су комарци најактивнији и када је ризик од маларије већи.
Ниске температуре нас наводе да вријеме више проводимо на затвореном
Прехладе се лакше и брже шире у загушљивим просторијама.
Хладно вријеме микробима може да помогне да напредују
Нека истраживања Националног института за здравље показују да на хладним температурама, спољни омотач честица вируса и грипа постаје све тежи и чвршћи па може дуже да преживи и лакше да се преноси.