Огласи за посао у иностранству - пут у бијело робље? (ВИДЕО)
- Била је у толико лошој ситуацији да је покушала да побјегне кроз прозор и пала је. У почетку је то доживљено као покушај самоубиства, тако да нико није знао шта се дешава, али људи у болници са којима је причала, сазнали су да је покушала побјећи па су информисли нашу организацију. Судија је то схватио врло озбиљно тако да је лице осуђено за одузимање слободе. Имали смо и друге. Увијек је исто. Дођите, имамо посао за вас, наћи ћете добар посао у Аустрији, тамо има много могућности а онда када дођу у Аустрију, схвате да ће бити сексуално екполатисане - каже Евелин Пробст, чланица Удружења.
Прича, нажалост, није никаква фикција. Путем огласа на порталима одвија се црно тржиште рада које нико не контролише. У којем, између осталог, оглас за грађевинске раднике може да буде превара за узимање новца, а оглас за дадиљу, како је открила једна Сарајка, пут у бијело робље. Већ десетак дана, Мирзета оставља упозорења женама из БиХ да се не јављају на оглас број 84 једног портала. Она је једна од двадестак жена из БиХ које су се јавиле. Посао дадиље и кућне помоћнице у Словенији, који је тражен, каже, јесу обављале, али тако што су пребијане, изгладњиване, и од њих је захтијевано пружање сексуалних услуга.
- Узели су ми паре што сам имала са собом, тражили су ми и пасош. Та жена ми је нудила да спавам са њом, она је нека лезбејка, шта ли. Гурнуо ме тај човјек на улицу. Комшије које су ме одвеле у полицију кажу да је било бар 20 жена прије мене. Тукли су их, изгладњивали... Спавале су вани. Ја сам додуше спавала на поду у кухињи поред стола. Комшије кажу: "ми да смо тебе узели испред њега, он би нама кућу запалио" - прича Мирзета.
Мирзета покушава да пронађе остале жене и наговори их да свједоче. До тада ће оглас упозорења, каже, понављати сваки дан. За оглас 84 више нема конктакт информација на порталу. Највероватније, како каже њихова жртва, због посљедњег случаја. У понедјељак је звала родбина једне дјевојке из Тузле, која се јавила на тај оглас. Нису три дана чули за њу.
- Та родбина њена отишла је по њу, довели су је, кажу да је добро, малтретирана али добро - каже Мирзета.
У званичној статистисци бх. институција и невладиног сектора, када су у питању жртве из БиХ у иностранству, познати су само случајеви радне експлоатације у Хрватској и Азербејџану. Чињенице које нам је навео аустријски "Лефе", можда дају објашњење зашто. Међутим, објашњење које вјероватно леди крв у жилама сваком ко има неког на раду у иностранству. Упркос томе што се десило, жртве које су збринули су, кажу, остале су да живе у Аустрији. Половина, међутим, никада није обавијестила родитеље и родбину, шта им се догодило.
- Оне мисле да је њихова кривица то што им се десило - каже Евелин Пробст и додаје да жртве не желе никога да узнемиравају због тога.
- Најчешће не желе. Или кажу да им се нешто ужасно догодило, али сада су сигурни, и не говоре им детаље. А такође зависи и од година жртве. Ако су млађе, око 18 година, обично кажу родитељима јер желе подршку родитеља. Онда имамо различиту реакцију родитеља. Неки су јако забринути, и траже од њих да се одмах врате кући. А ту је и друга реакција, када их подржавају да остану са нама - додаје Евелин.
Аустрија, лицима за које утврди да су биле жртве и које пристану да свједоче, из хуманитарних разлога даје дозволу за боравак те олакшице за добијање посла и рјешавање стамбеног питања. Из министарства унутрашњих послова Аустрије, навели су нам да су прошле године имали два таква случаја из БиХ. А према подацима до којих смо дошли, бх. држављани најчешће су били жртве трговине људима у Њемачкој, Аустрији, Холандији.
Оглас за посао, показао се, како кажу у удружењима за спречавање трафикинга, савршеним мамцем. Према понуди радне снаге, више је него јасно да су људи очајни. Примјери огласа на које се јављају су понижавајући, као на примјер, оглас у коме стоји да ће кућна помоћница јести хљеб и мармеладу. Или, више него сумњиви. Од 153 огласа за дадиље једног портала, десетак је тражило жене без обавеза, између 25 и 35 година.
У БиХ, међутим, нико не контролише огласе на интернету, кажу у Агенцији за запошљавање БиХ. Ентитетске инспекције не баве се огласима, а полиција реагује само по пријави. Борис Пупић, портпарол Агенције, каже да су они неколико таквих огласа пријавили полицији, али с обзиром да се ради о интернет огласима који за контак имају једино мобилни телефон, број се брзо и лако повуче, те полиција није имала успјеха.
Чињеница која трафикантима омогућава неометан рад. Како кажу у удружењу Астра, из Србије, које је до сада забиљежило 470 случајева трговине људима, а 90 одсто се одвијао путем огласа, све је мање организованог криминала иза огласа и све више се тим баве чак и појединци.
- Више нема неких нералних понуда, ти огласи су сада јако реални и јако лијепо упаковани - каже Катарина Ивановић из Удружења.
У Аустрији примјећују и новине у раду трговаца који рјеђе, кажу, туку жртве јер се то може доказати на суду.
- Када бирају, бирају психолошки профил који могу лако да контролишу - каже Катарина.
У "Лефу" истичу да су најчешћи облици експлоатисања, присилна проституција, сексуална и радна експлоатација или комбинација и једног и другог. Све жртве из БиХ, како кажу, успјешно су се реинтегрисале у друштво, укључујући и дјевојку са почетка приче.
- Врло су јаке... Јер да немају такву прошлост иза себе можда и не би преживјеле ситуацију. Обично је дуга процедура. Зависи од прошлости особе. Да ли је имала насилне догађаје у свом животу. Зависи и од тога колико је дуго била у ланцу трговине. Искуства нам говоре да је за успостављање нормалног живота потребно минимално три године.
Контролисање сумњивих огласа, колико-толико постоји у земљама у окужењу. У Аустрији кажу да огласе, које им грађани пријаве на СОС телефон, пријављују тржишној инспекцији која провјерава да ли се ради само о превари или постоји потенцијална пријетња, а такве прослијеђују полицији. У БиХ још се ниједно тијело не осјећа надлежно, па су грађани приморани да се сами сналазе.
Мирзета поново сутра иде послом у иностранство, али овај пут, посао су јој нашли пријатељи.
90 одсто лажних огласа је тек превара за узимање новца. 10 одсто, међутим, води их у ланац трговине људима, наводе у удружењима. Да би избјегли и једне и друге, у Агенцији за запошљавање грађанима савјетују да се барем одјаве са бироа БиХ, како би надлежни знали да траже посао у иностранству, али и да ни за какво посредовање при запошљавању није потребно унапријед да се шаље новац и да не треба давати документе.
Тешко је очекивати да ће бх. грађанин, у потрази за послом, од неког послодавца тражити да му овај прво обезбиједи радну дозволу. Али, када већ стављају главу у торбу и када у огласу за дадиљу пише да треба да буде дјевојка од 25 до 35 година и без обавеза, требало би да буду свјесни да се од ње не очекује да буде само дадиља или кућна помоћница.