Масони заташкали истину о трагедији Титаника?
Тајна архива у којој се налазе имена два милиона масона први пут је јавно објављена на страници Ancestry, и открива у коликој су мјери масони били укључени у контроверзну британску истрагу о највећој катастрофи оног доба.
Архива потврђује да не само да су судија који је надгледао британску комисију о катастрофи и главни истражилац, него и они који су избјегли цензуру - сви били масони.
Док је истрага америчког Сената показала да је кривац био британски трговачки одбор због "лабавих регулација које су допустиле да на броду буде тако мали број спасилачких бродова", британска истрага, коју је предводио Лорд Мерсеј није оптужила одбор.
Међутим Лорд Месеј, правог имена Џон Чарлс Бигам, био је, како се сад сазнаје, масон који је приступио лондонској ложи 1881. године.
Њима је припадао и предсједник одбора, Сидни Бакстон, који је постао члан исте године у Лимехаусу у источном Лондону.
Имена још најмање двојице од пет чланова стручњака који су учествовали у истрази, такође се налазе у масонској архиви; а то су професор Џон Харвард Билс, специјалиста за морнаричку архитектуру и Едвард Честон, виши инжењер.
У међувремену се сазнало и да су Лорд Пири, који је био директор бродоградилишта Харланд и Волф у Белфасту, у којем је изграђен Титаник, и један од директора компаније која је била на челу Вајт Стара (компаније у чијем посједу је био Титаник), такође били масони.
Стручњак за Титаник, Ник Комптон, аутор књиге 'Титаниц он Триал', изјавио је следеће: "Истрага о Титанику у Великој Британији означена је као "коригована" јер је из ње избачена већина укључених. Само троје путника је испитано, с тим да су сви припадали првој класи.
И капетан Смит је био искључен и то само зато што би већина бродова у оно вријеме обично пројурила кроз лед без већих посљедица.
Једина особа на коју су обе истраге навалиле под пуном спремом био је капетан брода Калифорнија који се налазио на удаљености од 13 км и чија је посада гледала кад су с Титаника испалили сигналне ракете, а ниси учинили ништа док није било прекасно."
Комптон тврди да су се Британци више фокусирали на популистичке проблеме, као на пример јесу ли на спасилачке бродове примали богате путнике који су им нудили мито и зашто се нису враћали по људе који су пливали око брода.
Иначе, путнички брод који је потонуо на дно Атлантика у рано јутро 15. априла 1912. године, остао је једна од највећих поморских катастрофа у којој је погинуло више од 1500, а преживело 700 људи.
Британском истрагом је руководио трговачки одбор који је дао одобрење броду, а за којег су многи вјеровали да није ни желио да пронађе кривца, јер је међу одговорнима био он сам као и Вајт Стар. Истрага је закључила да је капетан Смит учинио оно што би и било који други способан човек учинио да је био на његовом мјесту, пише Телеграф.
Међутим веза са масонима баца ново свјетло на читаву истрагу, али и указује у коликој мјери су масони били укључени у британско високо друштво, као и то у коликој су мјери можда управљали њиме.