Напето на грчко-македонској граници
Додатну напетост су ових дана створили и разни европски медији који су отворили питање колико су сигурни и заштићени они који нуде заштиту и хуманитарну помоћ и колико је за њих тешко да се изборе са изазовом који се зове избјегличка криза.
Сузана Тунева-Пауновска, генерални секретар Црвеног крста је за македонски Фактор рекла да је дио миграната ових дана често у знак протеста одбијао хуманитарну помоћ у храни и у ћебадима, све осим медицинске помоћи неопходне за хитне случајеве. Њихови тимови под амблемима највеће свјетске хуманитарне организације су суочени са озбиљним изазовом - да безрезервно помажу и да остану имуни на емоције, људске судбине као и на револт дијела миграната који више немају стрпљења послије дугог и напорног пута.
Иза сваког од 188 волонтера и тридесетак професионално ангажованих лица у Црвеном крсту, по ријечима Туневе-Пауновске стоји професионална обука којом су припремљени за овакве облике кризних ситуација које се мијењају сваког тренутка.
- Можда је за нас мало другачије јер радимо под амблемом Црвеног крста који представља значајно име у цијелом свијету, а исто тако и лица која ми ангажујемо су прошла обуку и спремна су за рад на терену. До сада нисмо имали већих проблема - рекла је Тунева - Пауновска.
- Особе које раде на терену треба да посједују комуникационе вјештине, да буду спремни да раде под притиском и наравно да имају одговарајућу психосоцијалну подршку од стране стручних лица која прате њихов рад. У тренуцима кризе постоји прилично велики број волонтера у различитим организацијама који буквално из куће излазе на терен понесени емоцијама понијети емоцијама и жељом да помогну. У тим случајевима може да дође и до нежељених ситуација - навела је.
Како је рекла Сузана Тунева - Пауновска волонтери су увијек спремни да дјелују брзо и ефикасно. Они практично преживљавају све временске неприлике и талаес избјеглица међу којима су често жене, дјеца и хронични болесници са којима буквално живе на терену.
Стање је додатно усложњено када је на стотине Мароканаца, Алжираца и Пакистанаца који су економски мигранти покушало да пређе преко грчко-македонске границе уклањајући бодљикаву жицу у покушају да наставе свој пута ка сјеверној Европи. Одатле је почео да расте и револт. Они су дио од око 1.500 миграната који су заглављени на граници послије одлуке европских политичара да се мигранти филтрирају ии да се пролаз дозволи само онима који долазе са ратом захваћених подручја.
- Мигранти ових дана одбијају сваку помоћ у храни и ћебади, све осим медицинске помоћи. Имамо константне информације о потребама на терену и о томе да ли постоји знатно повећање броја миграната и потреба за залихама и помоћи - рекла је генерална секретарка Црвеног крста и додала да је у цијелу операцију укључено укупно 188 волонтера и 30 професионално ангажованих лица у стручној служби Црвеног крста који су подијељени у 11 тимова за медицинску подршку, 0,4 за логистику, дистрибуцију, топли оброк. Око 4200 особа дневно добија услуге од стране волонтера Црвеног крста.
У Црвеном крсту имају програм који је планиран до краја априла који обухвата помоћ за око 116 хиљада лица а као организација задовољавају потребе на терену у сладу са спремношћу за одговор на кризне ситуације.
Европски представници свакодневно шаљу поруке о заједничком наступу, техничкој и оперативној координацији за излажење на крај са мигрантском кризом пошто се не очекује смањење таласа избјеглица.
Једна од порука је и да треба спровести Европски акциони план за ревизију контролних механизама за прихват у заједнички европски простор са свиме балканским земљама обухваћеним мигрантском кризом.
Акциони план третира хуманитарните и безбједносне аспекте, капацитетите за прихватање, идентификацију, регистрацију и повећану контролу на границама, којима се раздвајају политички и економски мигранти од оних који долазе из земаља обухваћених борбеним дејствима.
Послије Париза је отворено питање о потреби веће полицијске и војне координације за обезбјеђивање граница дуж цијеле мигрантске руте.