Нови Град: Одлагалиште отпада потенцијална опасност за 230.000 становника

Округли сто о теми "Приједлог националног програма примјене стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива Хрватске" организовали су Регулаторна агенција за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ и општина Нови Град.

Директор Регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ Емир Диздаревић каже да Агенција треба да добије подршку од институција БиХ, прије свега од Савјета министара и Предсједништва, како би проблем био ријешен на задовољсво свих грађана.

Диздаревић је најавио да ће наредног мјесеца посјетити Загреб, гдје ће са представницима хрватског Дражавног завода за радиолошку и нуклеарну безбједност разговарати о овој теми.

Он каже да је директор хрватског завода Саша Медаковић обавијестио Регулаторну агенцију БиХ да је у завршној фази израда стратешке процјене којом је обухваћен и потенцијални прекогранични утицај националног програма, те да ће БиХ, по завршетку, у складу са ЕСПОО конвенцијом, бити позвана да се укључи у поступак предвиђен процедурама.

"То је оно што забрињава и значи да крше ЕСПОО конвенцију јер нису обавијестили БиХ о могућем утицају таквог објекта", рекао је Диздаревић.

Начелник општине Нови Град Сњежана Рајилић каже да је на данашњем округлом столу закључено да је потребна боља координација свих институција на различитим нивоима власти.

"Неопходно је да се што прије крене у активности и да стручни тим координише и усмјерава заједничке активности", рекла је Рајилићева.

Помоћник министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Свјетлана Радусин рекла је да је Влада задужила ово, те министарства управе и локалне самоуправе, те здравља и социјалне заштите да израде декларацију о противљењу изградњи одлагалишта радиоактивног отпада на Трговској гори.

"Декларација ће ускоро бити завршена и упућена Народној скупштини Републике Српске", рекла је Радусин.

Професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Тузли Един Делић каже да предвиђена локација за одлагалиште радиоактивног отпада не задовољава потребне услове.

"Кључни су фактори геолошка структура, хидролошки услови, површинске и подземне воде и сеизмичка активност. Планина Сљеме геолошки и хидролошки би била повољнија, само што је испод те планине хрватско становништво", рекао је Делић.

Он сматра да је неопходно објективно компарирати све услове, али да и површна опсервација указује да локација није повољна.

Према његовим ријечима, биће урађен детаљан елаборат у који ће бити укључен и правни аспект.

"Институције БиХ немају или капацитета или воље да ријеше проблем и зато становништво треба да врши притисак", рекао је Делић.

Посланик у Представничком дома парламента БиХ Јасмин Емрић сматра да институције нису правовремено реаговале.

"Надам се да ће овај проблем бити најозбиљније схваћен и да ће институције наћи рјешење са Хрватском и указати им одлучно да оно што је предложено није прихватљиво за БиХ", рекао је Емрић.

Начелник општине Бужим у Федерацији БиХ Аган Бунић сматра да још нема одлучног става БиХ према Хрватској у рјешавању овог проблема.

"Локалне заједнице су сагласне да имају проблем да заштите здравље људи, биљни и животињски свијет. Очекујемо оштрију реакцију, јер ћемо у супротном бити принуђени на неке непопуларне мјере, али учинићемо све јер је превише тога угрожено", рекао је Бунић.

Начелник општине Двор у Хрватској Никола Арбутина каже да су се у овој општини против изградње одлагалишта изјаснили прво изабрани представници, затим мјештани и онда и извшрна власт.

"Проблем може ријешити само држава, а локалне заједнице могу вршити притисак да се то уради", рекао је Арбутина.

Округлом столу присуствовали су посланици у Представничком дому парламента БиХ и Народној скупштини Републике Српске, као и представници општина у сливу ријеке Уне из Републике Српске и Федерације БиХ.