Кецмановић: Од референдума се покушава направити баук
Он је на међународном скупу "Суд и Тужилаштво БиХ у контексту /де/стабилизације Републике Српске" указао на то да, упркос отимању ентитетских надлежности, наметању закона, увођењу нових институција и смјењивању политичара, БиХ није постала функционалнија.
Кецмановић, који је и политички савјетник предсједника Републике Српске, рекао је да је некадашњи високи представник ЕУ за безбједност и спољне послове Кетрин Ештон приједлогом да се умјесто референдума о самосталности прије четири године покрене структурални дијалог о правосуђу, признала оправданост захтјева Републике Српске.
Он је подсјетио да се, међутим, са структуралним дијалогом ништа није догодило током четири године јер ни бошњачка страна нити високи представник у БиХ Валентин Инцко "нису хтјели да се проблем ријеши ни на тај начин".
"Пошто је Српска на то одговорила новом одлуком о референдуму, читава прича се понавља. Не зна се шта је већи цинизам: да ли кад Инцко српско инсистирање на изворном Дејтону оптужује као антидејтонско или тврдња са исте адресе да су посланици Народне скупштине Републике Српске изгласали наметнуте законе и тако и сами партиципирали у ревизији Дејтона", нагласио је Кецмановић.
Он је истакао да Инцко није покушао да објасни како то да враћање једне отете дејтонске надлежности у изворне оквире ентитета може да буде корак до сецесије и указао да ни декларација владајуће странке о великом референдуму, као крајње средство, који је условно најавила за 2017. годину, не помиње независност него самосталност Републике Српске у оквиру БиХ као конфедерације или уније.
Кедмановић је указао да дужност Инцка "и није да било шта ријеши у БиХ, него баш обратно - његово је да повремено пријети Србима, да Бошњацима освјежава лажне наде и да за Хрвате тражи и не нађе рјешење".
"Другим ријечима, да чува симетрију незадовољства, одржава конфликт и замљу у дворишту Европе увијек држи, како би сам рекао, над провалијом новог грађанског рата, који би опет једино Американци могли да зауставе", закључио је Кецмановић.
Савјетник министра правде Републике Српске Никола Ковачевић истакао је на скупу да је основни проблем када је ријеч о раду Суда и Тужилаштва БиХ у томе што у Уставу БиХ уопште не постоји уставни основ за Суд и Тужилаштво БиХ.
Ковачевић је навео да је Суд БиХ наметнуо високи представник својим законом и нагласио да Република Српска жели "да се то питање ријеши и да се тај закон донесе у парламентарној процедури".
"Оно што посебно замјерамо том суду јесте ретроактивна примјена Кривичног закона БиХ, када су осумњичени кажњавани ретроактивно према Кривичном закону БиХ, јер није примјењиван Кривични закон бивше СФРЈ као закон који је важио у вријеме извршења кривичних дјела", рекао је Ковачевић.
Он је истакао да је за разлику од судова у ентитетима, окружних и кантоналних судова, који су пирмјењивали Кривични закон бивше СФРЈ, Суд БиХ то радио све док Суд у Стразбуру није утврдио да Суд БиХ крши члан 6 Европске конвенције ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ.
Ковачевић је објаснио да је Министарство правде Републике Српске направило радну верзију закона о Суду БиХ, која је прихваћена на министарској конференцији у Бриселу, као верзија која би могла послужити за нови закон о Суду БиХ.
"Она би требало да рјешава питања на начин како су општеприхваћени стандарди у земаља које имају развијену демократију. Дакле, и првостепени суд, другостепени суд, и укида се институт преузимања предмета, јер по садашњем закону Суд БиХ може у сваком моменту преузети и предмете, који су у искључивој надлежности ентитетских судова", рекао је Ковачевић.
Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић истакао је да грађани Републике Српске у БиХ нису слободни и равноправни пред Судом и Тужилаштвом БиХ.
"Зато што Суд и Тужилаштво нису у складу са Уставом и зато што је наша борба за поштовање слова Дејтона, а не `духа Дејтона`, борба за равноправност и борба за успостављање судства и тужилаштва у БиХ у складу са Уставом", рекао је Цицовић.
Он је нагласио да само тако успостављени непристрасан Суд и Тужилаштво може бити гарант мира и стабилности у БиХ и региону, али и примјер другим народима и ентитетима у "земљама сличне неправде".