Хрвати траже вето за одлучивање у ФБиХ
На претпосљедњој сједници федералне Владе бошњачки министри су искористили могућност и надгласали хрватске колеге у питању везаном уз проблеме ветерана. Упркос инсистирању хрватских колега да се не иде у надгласавање и да се постигне договор, приједлог је стављен на гласање и прихваћен је, сазне "Вечерњи лист".
Изузетак и правило
Први пут се то догодило након дужег времена 'хармоније' федералних партнера, савеза ХДЗ-а и СДА, којима су се прикључиле и колеге из Савеза за бољу будућност.
Овај случај, иако се није радило о епохално важној одлуци, потврдио је потребу измјене прописа везаних уз рад и одлучивања федералне Владе, док се не постигну свеобухватније структурне реформе везане уз извршну власт, наводи Вечерњи лист.
Хрватски су министри, од почетка рада ове Владе, најавили да ће инситирати, а ускоро се треба очекивати доношење измјена Закона о Влади и пословника о раду Владе Федерације БиХ. Наиме, тим би се документом, као привремена мјера, барем у овоме мандату, онемогућила пракса надгласавања увођењем мини-националног вета.
Наиме, према приједлогу представника из странака окупљених око Хрватског народног сабора (ХНС), да би било која одлука Владе могла ступити на снагу, морала би се осигурати и потпора хрватских министара.
У Савјету министара БиХ ни једна одлука не може проћи ово тијело извршне власти ако најмање један министар из реда конститутивних народа не подигне руку за њу.
А на сличан би се начин ствари уредиле и у Федерацији БиХ. Међутим, с обзиром на то да у Савјету министара, на примејр, Хрвати имају три министра, а у Федерацији БиХ петорицу, онда би вјеројатно за доношење ваљане одлуке требало добити сагласност најмање двојице.
Међтуим, ти ће детаљи остати преговарачима о измјенама Закона о Влади. Све ове механизме заштите од надгласавања одмах се покушава из Сарајева тумачити као опструкције, међутим, до сада се у пракси показало како се одлуке које неће имати рок трајања пуно лакше доносе компромисом, него, пак, "на мишиће" јер се касније све могу преиспитивати у процедури проглашавања виталног националног интереса, што цијели процес немјерљиво више успорава, наводи Вечерњи лист.
Нарушени односи
Одлучивање у ФБиХ било је неуспоредиво плодоносније док бивши високи међународни представник Волфганг Петрич није одредбе о конститутивности свих народа на крајње дискриминирајући начин примијенио на малоброњијим народима.
Умјесто паритета у броју министарстава, који је вриједио до 2002. године, Хрвати су добили мањинску позицију у односу на Бошњаке.
То је довело до заостајања ФБиХ, продубљивања кризе и нарушавања односа између Хрвата и Бошњака. Измјена закона којом би се одбацила могућност надгласавања Хрвата, била би корак у правоме смјеру повратка повјерења између народа, важном за озбиљније реформе.