Свјетски лидери о постизања новог споразума о клими
Руски предсједник Владмир Путин изјавио је у обраћању учесницима конференције да се нада да ће нови споразум о климатским промјенама, који ће заменити протокол из Кјота, бити постигнут заједничким напорима.
"Надамо се да ћемо, ако удружимо напоре, моћи да постигнемо нови споразум о климатским промјенама, који ће замијенити Кјото и служити интересима свих држава и народа послије 2020. године", поручио је Путин.
Русија жели да тај нови споразум буде свеобухватан, ефикасан и равноправан, напоменуо је он.
"Подржавамо дугорочан циљ рада на нацрту новог споразума, којим ће се ограничити раст температуре на два степена Целзијуса до краја 21. вијека", навео је Путин, пренијела је агенција Тас с.
Руски предсједник Владимир Путин је на конференцији такође указао да се показало да је економски развој могућ упоредо са заштитом човјекове околине.
Русија је била посљедња индустријализована земља која је ратификовала споразум из Кјота и омогућила му да ступи на снагу 2001.године.
Амерички предсједник Барак Обама оценио је да би конференција могла да буде "прекретница" у напорима да се ограничи глобално загријавање.
Он је позвао учеснике из 195 земаља међу којима су шефови држава и влада 147 земаља да постигну договор који нешто значи јер нас "наредна генерација посматра."
"Климатске промјене би могле да дефнишу контуре овог вијека више него било који други изазов. Ја сам овде дошао лично да кажем да САД не само да препознају проблем него су ријешене да нешто у том погледу учине," рекао је Обама.
Он је напоменуо да су протекле године показале да је глобална економија расла а да је емисија гасова остала иста, што оповргава аргумент да су "економски раст и заштита човјекове околине у колизији."
Кина емитује око 30 одсто штетних гасова у свијету, док САД емитују око 16 одсто таквих гасова.
У обраћању учесницима конференције кинески предсједник Сји Ђинпинг је рекао да конференцију не види као "прекретницу" или "финиш" већ као "нову полазну тачку" а том игром ријечи је мозда желио да нагласи размимоилажење у ставовима између индустријализованих земаља и нових економија, оцјењује Би-Би-Си.
Он је рекао да климатске промјене иду даље од националних граница и да је то "заједничка мисија за човјечанство" а потом је поновио обећање Кине да ће почети да смањује емисију штетних гасова са врхунца који ће достићи 2030. године.
Њемачка канцеларка Ангела Меркел оцијенила је да је потребно постићи обавезујући договор који би био праћен редовним провјерама напретка, како би се и обезбиједио напредак у ублажавању ефеката глобалног загријавања.
Циљ самита у Паризу је "обавезујући законски оквир", као и механизми обавезне провјере, да би се премостио јаз између утицаја већ обећаних мјера на глобално загријавање и мјера које је тек потребно предузети да би се ограничио раст температуре, рекла је Меркел.
Постизање коначног споразума о климатским променама у Паризу је неизвјесно, с обзиром да се очекује да ће Конгрес САД блокирати сваки евентуални договор који је обавезујући, навела је агенција Ројтерс, додајући да ЕУ инсистира на усвајању обавезујућих циљева.
Француски предсједник Франсоа Оланд поручио је да је на дневном реду самита "сам живот", изразивши очекивање да ће на крају те значајне конференције бити постигнут универзалан и обавезујући споразум у циљу смањења глобалног загревања.
"Овај самит се тиче будућност планете, будућности живота", указао је Оланд, подсјетивши истовремено да је прије само двије недјеље група фанатика посијала смрт по улицама француске престонице.
Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-мун поручио је да самит о клими треба да означи истинску прекретницу и да се заврши постизањем трајног споразума.
"Морамо отићи даље и брже од већ датих обећања", истакао је он, отварајући двонедјељну конференцију у француској престоници, пренијели су француски медији.
Како је оцијенио, постоје четири критеријума за успјех, од којих је први трајност споразума који треба, према његовим ријечима, да пошаље јасну поруку и предложи дугорочан пројекат који подразумијева смањење глобалног загријавања на испод нивоа од два Целзијусова степена.
"Споразум треба да буде динамичан и да може да се прилагођава промјенана, а да при том не мора да се стално изнова о њему преговара", прецизирао је генерални секретар УН.