latinica  ћирилица
30/11/2015 |  21:08 ⇒ 21:12 | Аутор: Дојче веле

Споран договор ЕУ са Турском

Европска унија ставила је у изглед Турској брже укидање виза за грађане те земље – ако Анкара заузврат смањи транзит избјеглица ка Европи. То није једини уступак, али је врло споран, сматрају новински коментатори, а преноси DW.
Ахмет Давутоглу   (Фото:e-SecimAdaylari.com) -
Ахмет Давутоглу (Фото:e-SecimAdaylari.com)

Већ од октобра 2016. – и тиме годину дана раније него што је планирано – турски држављани би могли да улазе у Шенгенски простор без визе – уколико Анкара испуни све потребне услове. Осим тога, ЕУ ће поново покренути преговоре о приступу са Турском, а платиће и три милијарде евра за помоћ избјеглицама у тој земљи. Турска се обавезала да ће спречавати избјеглице које немају право на азил да иду у правцу Европе, као и да ће прихватати потражиоце азила чији су захтјеви одбијени у ЕУ, енергичније поступати према кријумчарима и боље штитити своје поморске границе. Ево како је то пропратила њемачка штампа.

Лист Ноје оснабрикер цајтунг (Оснабрик) пише да је “Европска унија спремна да плати високу цијену како би зауставила прилив избјеглица преко Турске и Балканске руте. То би требало дословно схватити, јер ЕУ Турској нуди велики новац, а лавовски дио те суме ће платити Њемачка. Но, и за Турску је исто толико важно укидање виза већ од октобра 2016; Брисел је до сада то одбијао. Уступци показују колико је енормно јака позиција Реџепа Тајипа Ердогана. Ердоган и због стратешког положаја своје НАТО-земље између Европе и Азије може да искамчи много за своје сународнике.“

“Самит лажљивости – тако би овај састанак турског премијера Давутоглуа са европским шефовима држава могао да уђе у историју“, сматра коментатор листа Бадише цајтунг. “Предсједник Савјета ЕУ Доналд Туск рекао је да циљ састанка није био да се балканска европска граница помјери до Турске. Али баш то јесте био циљ. Предсједник Ердоган је послао Давутоглуа на самит како би својим људима демонстрирао да може да бомбардује Курде, обара руске авионе и гуши слободу мишљења, а да при томе не мора да страхује ни од каквих посљедица из ЕУ. Све изгледа да је та калкулација стопроцентно успјела.“

Дневник Нојес дојчланд (Берлин) наглашава да су “Турци у Бриселу недвосмислено запријетили људском маневарском масом – и у томе су успјели. Двије стране су задржале за себе појединости договора. Али премијер Давутоглу је бриселску пијацу напустио задовољан. У коферу је понио обећање да ће добити неколико милијарди евра, званично - за помоћ избјеглицама. За предсједника Ердогана је још важнија политичка добит – укидање виза ЕУ за грађане Турске је сада доста ближе него што је било. У Анкари ће прије свега моћи да се слави то што су понижени поносни бранитељи људских права из ЕУ, који ће заћутати о дискриминацији мањина у Турској, те о другим неправдама које је прописала дражва. То је више него мелем на ране које пријете да се отворе због руских санкција.“

Франкфуртер алгемајне цајтунг (Франкфурт) констатује: “Директно укључивање Русије у рат у Сирији на страни Асада било је и директно уперено против Турске. Ердоган не би био Ердоган када би се у тој ситуацији сакрио пред ЕУ у мишју рупу. Умјесто тога, он је употријебио сиријске ратне избјеглице као оружје како би уцијенио Запад и прије свега Њемачку. Но, изјаве о намјерама које су услиједиле из Брисела су све само не документ капитулације ЕУ пред једним све ауторитарнијим играчем коме и на унуташњеполитичком плану сваки циљ оправдава средства. Дугорочно гледано, Турској је Европа потребна бар онолико колико Европа не може да игнорише Турску. Није сигурно ће то да се заврши чланством Турске у ЕУ.“

Мителдојче цајтунг (Хале) пише да је “Предсједник Реџеп Тајип Ердоган био изгубио потенцијал за уцењивање. Откако се посвађао са Русијом због обореног авиона, његова земља мора да се бори не само за углед због посљедица тешке политичке грешке, већ и са драстичним посљедицама економских санкција. То је сада повећало вриједност ЕУ у очима Турске, јер Анкара сада не може да пословима са Русијом надокнади оно што јој ускраћује Европска унија. Зато понуде из Брисела, које представљају противуслугу за већу помоћ у сузбијању прилива избјеглица, имају велику важност. Додуше, Анкара ће морати да изађе на крај са више милиона ратних избјеглица, али неће морати сама да сноси одговарајуће трошкове. А добила је и европску перспективу.“