latinica  ћирилица
22/12/2015 |  08:53 | Аутор: Б92

Митови о сланини: Ко још мисли да је штетнија од никотина?

Кад се недавно проширила вијест да су месне прерађевине повезане с раком, многи су ставили сланину на листу "за одстрјел", али то баш и није неопходно.
Сланина (фото: www.bebac.com) -
Сланина (фото: www.bebac.com)

Многи кад помисле на зиму помисле на кобасице и сланину. Можете је јести саму с хљебом, печену с јајима или користити као незаобилазан додатак многим јелима.

Али обожавање сланине често прати мноштво дезинформација. Како бисмо вам помогли да одвојите чињенице од лажи, прочитајте пет највећих митова о овом укусном месу:

1. Сланина је укусна

Искрено речено, данас углавном јесте. Али немојте мислити да је немогуће окусити ужасну сланину. То је као да кажете да не постоји лоша пица.

Историјски гледајући, било је много више лоше него добре сланине. И то зато што је она некад служила као храна за преживљавање.

Иако се данас често преједамо, до пре неколико стотина година много је већа пријетња била смрт од глади, будући да су људи живјели од житарица и мучили су се како би се домогли масти и бјеланчевина.

У многим дјеловима свијета свињетина је била најјефтиније месо које се код куће припремало у различитим, не претјерано хигијенским условима. Дакле, мала је шанса да је сланина била деликатесна каквом је сматрамо данас.

2. Сланина је искључиво месо са стомака

Иако би ово димљено и усољено месо требало да долази с бочних страна свињског желуца, оно често долази и са бута.

Премда би требало да се соли, а послије дими више од мјесец дана, у САД су 1910. године почели да користе нове технике помоћу којих би месо било готово и спремно за тржиште (што је резултирало бржим повратом новаца) за неколико дана.

Додуше, ми можемо тврдити да то ни није права сланина.

3. Сланина се једе за доручак

Ово правило је посебно уврјежено у САД, гдје сланина с јајима представља типичан доручак. Али чак је и онде сланина изашла ван оквира доручка и данас се користи при припреми хамбургера, десерта, па чак и вотке.

Код нас нема правила у које доба дана је заступљенија на столу и никад није ни била дио класичног доручка као у Америци, где је то постала шездесетих година, кад су је први пут почеле конзумирати - у већој мјери - богате него сиромашне породице, док је данас једнако заступљена међу свим друштвеним слојевима.

4. Сланина која није сува не садржи нитрат

Откад се суше и диме месни производи, расправља се о штетности нитрата који се притом користи. Оваква прерада меса је најчешће укључивала коришћење соли и дима, али с временом је уведен калијум-нитрат.

Кад дође у контакт с бактеријама, нитрат се раздваја на нитрите који додају одређени укус и ружичасту боју месу, али исто тако убијају патогене који проузрокују ботулизам.

Незгодно је то што конзумацијом нитрата повећавате ризик од развоја срчаних болести, па је то разлог зашто се многи годинама клоне димљеног меса, а неки произвођачи су чак почели да нуде и месо без нитрата и нитрита.

Једини проблем је то што ови производи обично садрже пудер од целера, који природно садржи нитрате, па на крају немате ништа здравију сланину од оне јефтиније.

5. Конзумирање сланине је једнако штетно као пушење

Нитрити су заиста разлог за бригу, јер се у тијелу могу претворити у спој повезан с раком цријева, што је уједно и разлог зашто је Свјетска здравствена организација месне прерађевине ставила на попис канцерогених намирница.

Но, Свјетска здравствена организација је пушење, азбест и прерађено месо ставила у исту категорију јер је све повезано с раком, иако не носе исти ниво ризика.

Наиме, пушење повећава релативан ризик од рака плућа за 2.500 одсто, док конзумацуија два комадића сланине дневно повећава ризик од појаве рака дебелог цријева за 18 одсто.