Београд: Основано Хиландарско љекарско друштво
Оснивачкој скупштини Друштва у згради Скупштине града Београда присуствовали су, осим патријарха Иринеја, љекари из Србије и Републике Српске, као и представници Министарства здравља Србије и градских власти.
Обраћајући се окупљенима, патријарх Иринеј је истакао да Хиландар није музеј, како су се некад српске власти према њему односиле, него највећи понос и највећа светиња српског народа из које је обасјана Србија.
- Све што су коријени наше модерне културе је у Хиландару и дјелимично у манастиру Студеници. Ту су почеци наше науке, културе и свега што један народ чини народом - рекао је патријарх Иринеј.
Он је навео да је краљевска династија Немањића обилно користила византијска достигнућа и да Срби нису само слијепо копирали византијску културу, него су имали и велики удио у њој, па је тако настао и српско-византијски стил.
Патријарх Иринеј изразио је наду да ће Хиландар, који је настрадао у пожару прије 11 година, за пет година бити потпуно обновљен.
Он је подсјетио да је у Хиландару настала и прва српска болница по узору на болницу у Цариграду, коју је посјетио Свети Сава, и да је у њој лијечен прелом костију и вађен камен из бешике, те оцијенио да је оснивање Хиландарског љекарског друштва доказ колико Србија размишља о својој великој светињи.
- Оно што се одиграва у српском народу, показује се и у Хиландару и обрнуто. Хиландар је зјеница наше културе и духовности - рекао је патријарх Иринеј.
Окупљене је поздравио и игуман манастира Хиландар архимандрит Методије, који је пренио молитве и благослове хиландарског братства, напоменувши да су тјелесне болести посљедица неке велике духовне неравнотеже у сваком човјеку.
- Живимо у вријеме када се заборавља духовна димензија живота, потискују врлине, а истичу пороци као примјери које треба слиједити. Човјек зна да то није тако, али живјећи у таквом окружењу, мало по мало то и прихвати - рекао је он.
Он је додао да ће стално присуство љекара у Хиландару бити од велике помоћи тамошњем братству, али и великом броју поклоника, који посјећују овај манастир.
- То ће бити наставак присуства Србије на Светој гори, на тај начин показујемо своју љубав према Хиландару - додао је архимандрит Методије.
За првог предсједника Друштва изабран је доктор Радисав Шћепановић, директор београдског Клиничко-болничког центра "Драгиша Мишовић", који је уједно и један од главних иницијатора оснивања овог друштва.
Крсна слава овог друштва биће 7. октобра, када се слави преподобни Симон, бивши српски краљ Стефан Првовјенчани, који је био велики ктитор манастира Хиландар, заједно са својим сином Светим Савом.
Статутом Хиландарског љекарског друштва предвиђено је да ово друштво промовише здрав стил и начин живота, доприноси очувању духовног и културног насљеђа и обнови хиландара, као и да афирмише биоетичке принципе и медицинске доктрине утемељене на хришћанској култури у условима актуелних достигнућа медицинске науке и праксе.