Први пут на Палама обиљежен Дан Републике Српске (ВИДЕО)
Тим поводом у цркви Успенија Пресвете Богородице служен је парастос за погинуле борце Војске Републике Српске, а потом су положени вијенци на Централно спомен-обиљежје у Палама. У кабинету начелника општине Пале Миодрага Ковачевића организован је пријем за представнике Борачке организације.
Ковачевић је свечано отворио изложбу експоната из периода стварања Републике Српске у галеријском простору Цековића куће у Палама на којој су приказане и фотографије из тог периода фоторепортера Новинске агенције Републике Српске - СРНА Милована Рајића.
Ковачевић је поручио да су грађани Пала свјесни коју је улогу ова општина имала у одбрамбено-отаџбинском рату и стварању Републике Српске.
"Носити ту улогу је јако часно, али је било времена када је то било и изузетно тешко", рекао је Ковачевић.
Он је додао да су Пале током протеклих 25 година постале познате у свијету као мјесто гдје је стварана Република Српска и донијете кључне одлуке.
"Имали смо ту част да се све то дешава у нашем граду, а са друге стране због тога смо имали санкције међународне заједнице које су трајале 13 година", рекао је Ковачевић, који каже да се у Палама током рата ништа ружно није десило, већ су Паљани били под санкцијама због присуства институција Републике Српске.
Он је истакао да су званичници општине Пале, у договору са предсједником Републике Милорадом Додиком и у сарадњи са Борачком организацијом, одредили локацију гдје ће се правити споменик држави и музеј Републике Српске.
Ковачевић је додао да је то увод у процедуру да се посебним законом дефинише статус општине Пале која би, осим симболичне сатисфакције, имала и одређене економске користи.
Ковачевић је истакао да су у Цековића кући данас изложене униформе, новчанице, таблице које су се у то вријеме користиле и све што се дешавало од 1992. до 1995. године, како би се сјетили како је то изгледало и да се млађи упознају са прошлошћу.
Он каже да је циљ ова манифестација буде дио републичке манифестације обиљежавања 9. јануара.
Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина истакао је да Пале, као ратна пријестоница у којој су донесене судбоносне одлуке, заслужују квалитетнији третман у укупном друштву Републике Српске.
Парађина је додао да 9. јануар није упитан са аспекта институција Српске и свих релевантних политичких фактора који су на овом примјеру показали битан капацитет хомегености и јединства.
Он је нагласио да је више од 20.000 припадника Војске Републике Српске уградило своје животе у темеље Републике Српске и да са тим нема коцкања и погодбе.
Декан Филозофског факултета у Палама Драга Мастиловић истакао је да су Пале родно мјесто Републике Српске и да је све оно што се дешавало деведесетих година 20. вијека у БиХ условљено много дубљим историјским процесима, који су имали исти циљ - потпуно уништење српског народа западно од ријеке Дрине или његово пребацивање на другу страну те ријеке.
Мастиловић је нагласио да Срба готово да и нема у Хрватској, одакле су протјерани, због чега је Српска данас посљедњи гарант опстанка српског народа на овим просторима.
"Наш основни приоритет мора бити одбрана и очување Републике Српске онако како су је борци одбранили у рату од 1992. до 1995. године и сваки Србин у БиХ данас има задатак да брани Српску на начин како је то њему могуће и доступно", поручио је Мастиловић.
Продекан за наставу на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Марко Ђого, који је иницијатор ове манифестације, рекао је да у БиХ постоји неколико истина, а данашња изложба експоната је један од начина да се и други упознају са историјом Републике Српске, разлозима њеног настанка, са жрвтама које је српски народ поднио да би она настала.
Новинар Ђорђе Кардум, један од аутора данашње изложбе, истакао је да су он и његов брат прикупили све аутентичне изложене експонате из периода стварања Републике Српске.
"Изложено је много ријетких експоната које смо успјели да сачувамо и да их данас прикажемо јавности", рекао је Кардум и истакао да ће изложба бити отворена до 25. јануара, када ће бити пренесена у Војни музеј на Калемегдану у Београду, а потом представљена широм Републике Српске и региона.